ИНТЕРВЈУ НЕДЕЉОМ – Жугић: Партизану је место у Лиги шампиона

Последњих неколико дана многобројне детонације одјекнуле су у Хумској улици. Партизан је ангажовао неколико врхунских играча за наредну сезону, а бомбе су одјекивале готово сваког дана.

Милош Кос, Илија АБутовић, Тобијас Вагнер, Мигел Снчез Мигаљон, Јоав Ломбросо, Владислав Кулеш... имена од којих дрхти под, момци који знају како се освајају трофеји и ратници који су спремни да се боре. А, уз њих стајаће врховни командант – Раул Гонзалес!

Председник Партизана, Миљан Жугић, пре три године је стигао у Хумску, док су црно-бели били далеко од тима какав су данас. Војводина је господарила нашим теренима, била неприкосновена, али амбициозни момак имао јасну стратегију и визију… Већ прве године стигао је трофеј Купа Србије, освојен у Новом Саду и то је било невероватно изненађење, јер је прекинута апсолутна доминација Војводине. Наредне године стигао је највреднији трофеј – титула се вратила у Хумску! Ове сезоне Партизан је, до сад, освојио три пехара, Суперкуп, Свесрпски куп и Куп Србије, а бориће се и за титулу првака државе.

– Наравно да сам задовољан, морам да будем, јер смо направили заиста велике ствари, а што је још важније, настављамо да пишемо историју и остварујемо снове – рекао је Миљан Жугић на почетку разговора. 

Циљеви су испуњени?

– На почетку ове сезоне циљ је био освајање сва четири трофеја и да у Европи догурамо што даље. Три су већ код нас, надамо се четвртом и да кренемо у лов на специјалну позивницу за Лигу шампиона. Међутим, главни фокус нам је и даље ова сезона коју желимо да завршимо на најбољи начин.

Ипак, не могу се занемарити звучна имена која су стигла?

– Никако, али они су ту од следеће сезоне. То је уједно и сигнал Европи, да се не шалимо кад причамо о нашим амбицијама. Искрено, од како сам дошао у клуб, све иде корак по корак, постепено смо расли и стварали тим, тако да је све ишло како треба. Сада желимо да будемо учесници Лиге шампиона, циљ је и да направимо неки значајан резултат и у најјачем такмичењу.

Пре тога вас очекује и завршнице домаћег такмичења?

– Наравно, неће бити лако, јер су место међу четири екипе обезбедили сјајни тимови. Наравно, не желим да омаловажавам никога, али очекујем финале против Војводине. Дужни су нам и време је да то наплатимо. Дубочица је одлична екипа, али ми имамо тамо навијаче и мислим да ће дворана бити пуна Гробара и то ће нам доста помоћи. Драго ми је што су у завршници ови тимови, жао ми је што и Металопластика није ту, али добро је и овако, рукомет на југу Србије може да оживи још више због подвига Лесковчана.

Да ли може да се каже да Партизан има систем?

– Апсолутно, јер смо из године у годину радили плански. Нисмо већ прве одмах имали буџет неколико милиона, нити смо освојили све трофеје, ништа вештачки нисмо правили. Правили смо екипу, радили и градили, да би саградили тврђаву. Доводили смо играче и током сезоне, остављали увек тврдо језгро Партизана.

Колико вам је било битно да задржите црно-белу децу?

– Много, одмах смо то и урадили, јер желимо да буду ту, заслужили су момци да их испоштујемо, сјајни су људи, одлични играчи… Морам да истакнем, да смо Ивана Мићића желели да оставимо по сваку цену, иако је имао понуда, јер желимо од њега да правимо икону клуба. У Партизану је дванаест година и све ћемо урадити да остане, живот даје за наш клуб.

Рукометна секција Партизана је најуспешнији део Спортског друштва последњих неколико година?

-Ми смо светла страна нашег колектива. Драго ми је што смо успели да поставимо све то како треба, да направимо један јак колектив и мој посао је био да доведем људе који ће давати новац. Мислим да је рукометни клуб веома стабилан, свако зна шта му је задатак и сви радимо без плате.

Колико је тешко бити председник најуспешнијег клуба?

-Веома, али ја сам неко ко воли изазове, а није дошао из света рукомета и здрав разум ми је говорио да треба да се окружим људима из овог спорта. То сам и урадио. Рекао сам да ћу доћи да помогнем организационо, да донесем новац, али сам последњих година био ту и учио разне ствари. Сваки играч је специфичан и свакоме од њих треба пронаћи жицу, бавити се њима, тек онда можете очекивати резултате. Морам да похвалим Ивана Димитријевића и Страхињу Милића, који су направили лавовски посао у последњих неколико месеци, унели су нову енергију која је покренула читаву машину.

Кад ће ЕХФ одлучивати о специјалној позивници?

-Средином јуна очекујемо одговор од Европске федерације. Имамо до тада још посла, јер морамо онда свима да покажемо да је Партизан озбиљан клуб који расте и сви као тим морамо да докажемо да смо достојни Лиге шампиона. Ред је да Србија и Београд имају клуб који ће моћи да напада титулу првака Европе. У окружену сви имају по један клуб, сад ћемо и ми то имати, а док не освојимо Лигу шампиона, нећемо сати. Неће одмах бити, али за неколико година хоће.

Како је дошло сарадње са Раул Гонзалесом и колико је он значајан за имиџ клуба?

-Илузорно је о томе говорити. Сигуран сам да је неколико други трене, да не бисмо успели да ангажујемо овако звучна имена. До сарадње је дошло врло брзо, имали смо једног од најбоља три тренера на свету у нашем граду и логично је било да га контактирамо. Његовим доласком Партизан је добио доста тога, прво имиџ клуба у Европи је другачији, а потом нас и играчи посматрају на исправан начин.

Шта сматрате својом грешком у досадашњем раду?

-То што нисам у неким ситуацијама реаговао брже, па су нам поједини играчи измакли. Конкретно мислим на Стефана Додића и Вукашина Воркапића, јер смо закаснили у контакту и они су већ пронашли нове средине. Ту сам погрешио јер мислим да би нам они добро дошли у овом ростеру.

Кога још планирате од појачања?

-Тренутно је фокус на голманима и ту смо у преговорима са неколико чувара мреже. Истина је да причамо са легендарним Данцем, Грином, али смо у разговорима и са чуварима мреже Килцеа.