Написах већ “опрости им Боже, не знају шта раде“, али за човека који је умислио да је лично Исус Христ послат у Партизан да га спаси, опроста не сме да буде јер је и јуче доказао да једини не види оно што сви на стадиону и испред ТВ екрана виде, не осећа игру и не препознаје ни темперамент својих, а камоли противничких фудбалера. Да, Срђан Благојевић честитао је индиректно Црвеној звезди освајање шампионске титуле, али, то није највећи проблем Партизана, неупоредиво већи је што је ремијем у Новом Саду омогућио Војводини да га већ за три дана, поново, можда и дефинитивно престигне на табели.
Играо се 75. минут, млатарање руком Вукашина Ђурђевића и ударање по лицу Лазара Николића, судија Минаковић није казнио другим жутим картоном иако је морао неопрезног фудбалера Партизана да пошаље у свлачионицу на хлађење... Готово у истом минуту појава двојице резервних фудбалера крај аут линије навела је коментатора ТВ Аренаспорт да каже оно што се ипак није догодило тренутак касније:
„Тренер Благојевић мења нервозног Ђурђевића, улази Петровић... Али, не, не излази Ђурђевић него Угрешић...“
Дакле, коментатор је знао шта треба тренер да уради, али шеф стручног штаба Партизана – није! Да није жалосно – било би смешно. Поготово јер се зна да наредног викенда на Маракани, Партизан може да падне с друге позиције на табели за коју се грчевито бори... Жалосно је и због тога јер тренер Партизана не поседује победнички менталитет. Његова стратегија апсолутно одудара од Партизанове идеје фудбала формиране пре 50-60 година – он се задовољава чињеницом да није изгубио, навијач Партизана ремије сматра поразима јер живи за победе!
Знам да бројачи негативних текстова о Партизану овај неће пропустити да декларишу, али, морају да знају да су од њихових погрешних потеза осигурачи на дигитронима, одавно поискакали.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
