Голови за историју

Пријатан други дан викенда обележила је голеада српсколигашког дебитанта Т6 Нике и дуже време посрнуле Колубаре.

Бивши суперлигаш из Лазаревца играће у новом првенству међу зонашима, а неславан рекорд у, вероватно, последње две деценије доживео је у модерном спортском комплексу у Глогоњском Риту. Домаћин је млађарији у зелено - црним дресовима избројао 11 голова!

- Није објективан резултат, јер Колубара има у саставу млађе играче, чак деветорица су из категорије бонуса, а сви на клупи, такође, испуњавају тај пропис, млађи су од 20 година. Тешко је, ипак, дати 11 голова и у школском дворишту. Стварали смо шансе, могли смо крај утакмице да дочекамо са најмање још пет голова. Ово су моји први голови у сениорској конкуренцији и одмах сам постигао четири, имао сам шансе да још три пута будем стрелац. То ми даје мотивацију да још јаче тренирам и наставим у истом ритму. Победа, ипак, увек има исту тежину, свеједно да ли је изражена са три, шест или осам и више голова разлике - рекао је Давид Ракочевић, јунак сусрета новајлије и не толико давно члана најбољег српског такмичења.

Рођен је 1. јуна 2007. године и један је од најмлађих у Т6 Ники.

- Млађи од мене је Рајан Ељмази, а моје годиште је Стефан Димчић. У првом плану били смо искусни центарфор Филип Пађен и ја, деловали смо као најистуренији у игри, најближи голу ривала. Заједно смо избројали седам, а пропустили смо прилику да постигнемо још најмање пет голова. Колубара је на дну табеле и жао ми је због тога, чуо сам да је то клуб дуге и светле традиције, не прија ми што тако млад тим прима велики број голова, није то заслужио. То су, ипак, проблеми Лазаревчана, желим им да их реше што пре, а мени је драго да сам имао дан, да сам се распуцао.

Т6 Ника, предвођена тренерима Марком Марковићем и Миланом Пуровићем смештена је у средини табеле, јесењи део завршила је на седмом месту.

- За неког ко је први пут у Српској лиги сезона може да се сматра више него успешном, без брига смо, циљ је да будемо у врху. Желим да што чешће побеђујемо до краја дебитантске године.

Било је још добрих игара...

- На нашем терену, са лидером Телеоптиком (1:1), одиграли смо 1:1, имао сам шансу и сад ми је жао што нисам био стрелац. На дебију у Баричу није било голова, имао сам пех да погодим пречку. Чекао сам, али и дочекао голове, исплатили су се стрпљење и рад.

Ко има најбољи тим?

- Немам дилему, Телеоптик, клуб из Партизанове школе. Навијам за црно - беле, али Црвена звезда је боља, иако ми је тешко да то признам.

На крају првенства где очекујеш Т6 Нику?

- На што бољем месту, али велика је ствар што зависимо искључиво од нас. Ништа лепше не би било од тога да забележимо све победе.

Давид Ракочевић, скројио је са саиграчима, пре свих са Пађеном, резултат који ће трајно остати у списима и сећањима руководства и симпатизера клуба у брзом развоју. Неће бити чудно ако се ускоро Т6 Ника кандидује за новог члана прволигашког каравана.

- Драго ми је да сам део фудбалске породице која здраво и спортски живи. Т6 Ника је многима за пример, иако је реч о фудбалском новитету на београдској карти. Имам прилику да учим од тренера и старијих саиграча, срећан сам јер припадам екипи и клубу у којем се осећам као код куће - рекао је Давид Ракочевић.