У последње време међу најцењеније спортске раднике у граду на десној обали Саве убраја се Милош Адамовић (38) који је недавно завршио успешну фудбалску каријеру, а сада обавља две значајне функције у два различита спорта. Пре две године, право из копачкиу, сео је у фотељу спортског директора Мачве, а убрзо је именован и за председника шабачког КК Џокеј клуб, најуспешнијег у Србији кад је у питању галопски спорт.
Обе одговорне функције обавља успешно, што му не смета да води садржајан породични живот, повремено рекреативно јаше, али и да одигра понеку утакмицу у нижим лигама.
- Кад причамо о фудбалу коме сам посветио највећи део живота, имам велику инспирацију и жељу за доказивањем, сада из нове перспективе. Функција сама по себи и није толико битна, колико доказивање у изналажењу талентованих фудбалера. Посебно ми прија колективни дух који негујемо и том приликом уважавам мишљење колега из управе јер више очију боље виде. Пример успешног рада је и сезона у току, муњевито смо после пораза од РФК Графичара, у првом колу, у ходу кориговали почетне планове, обавили допунску селекцију и завредели позицију једног од главних кандидата за пласман у Супер лигу - каже Адамовић.
У први план истиче систематичност у раду.
- У овом послу континуитет и систематичност су најбитнији. Од првог дана знамо шта желимо и то реализујемо. Пре две године били смо у зони испадања, али на пролеће смо изборили пласман у плеј-оф. Прошло првенство одиграли смо у јачем ритму, догурали до баража у којем нас је двадесетак минута делило од великог славља. Летос смо подигли лествицу успеха и кренули у поход на прва два места. Све остварујемо са скромним буџетом у односу на ривале, ослањајући се на сопствене кадрове и неафирмисане играче са стране. Конкуренција је увек битна, али доза локал патриотизма је, такође, пристуна. У главном, младићи из наше школе и оне које доведемео са стране морају квалитетом и радом да изборе место у тиму.
Шапчани последња два кола плеј-офа дочекују на другом месту, са бодом испред Вождовца, а за 2. мај заказан је велики дерби.
- Повратак у елиту више је него реалан. Оно што смо до сада остварили потврда је квалитетног и напорног рада, али и позитивне атмосфере, брижљиво је стварамо и негујемо. Да је било мало више среће и концентрације већ бисмо се радовали пласману у Супер лигу, а овако смо фокусирани на позитиван расплет у финишу, пре свега на утакмицу са Вождовцем.
Од пре две године је председник КК Џокеј клуб Шабац, што није изненађење за љубитеље спорта који га у шали, због љубави према коњима, називају и шабачким Николом Јокићем.
- Коњи су моја велика љубав коју ми је у раном детињству усадио деда Јездимир и која ме никада није напуштала, кад сам имао прилику поседовао сам бар једно расно грло. Пре две године, почаствован сам избором за председника шабачког клуба, наследника Кола српских јахача Књаз Мијаило (основан 1886), као претече свих спортских колектива у нашој земљи. Великим ангажовањем и уз помоћ градске управе много тога смо остварили и имамо чиме да се похвалимо. У прошлој години организовали смо седам тркачких дана који су нам донели квалитетне трке и привукли велики број гледалаца. Као и увек, најзначајније су нам биле Мишарске свечаности, током којих су, у два дана, истрчане наше најпознатије трке Меморијал краља Александра, Шабачки дерби, Шабачка миља, Трка амазонки...
Организовање трка је захтеван посао.
- Неопходно је ускладити различите интересе власника са једне, тренера и јахача са друге стране, а да све то задовољи љубитеље трка и да их привуче на трибине. У шталама на нашем хиподрому тренутно се налазио више од 120 грла у тренингу, што нас чини највећим тренинг центром у Србији. Истакнути члан наше управе је Бојан Шендековић, тренер без премца у овом делу Европе. За разлику од других хиподрома, приликом уписа за трке немамо проблема са дефицитом, већ са вишком пријављених грла. Поштујући вековну традицију, и ове године смо на Васкрс отворили тркачку сезону. Први дан био је успешан и присуствовало је вишем хиљада људи, нема разлога да тако не буде и убудуће.
И поред фудбалских активности велику пажњу поклања свеобухватном развоју коњичког спорта.
- Током зиме у Србију је стигло више од 100 расних грла из Енглеске, Француске, Ирске и Немачке, што ће сигурно појачати конкуренцију и побољшати квалитет. Свесни чињенице да немају сви одгајивачи средстава да пазаре у иностранству, трудимо се да шансу указујемо и домаћим грлима. У сваком тркачком дану, бар једна трка је резервисана баш за домаћа грла, а да нису за потцењивање пример су Елдорадо и Мистер Баса, у последње време освојили су све важније трке код нас, али и у Мађарској. За одгајање коња најважнија је љубав, откада сам потписао први професионални уговор у инстранству увек имам два или три грла. Могу да се похвалим да је мој трогодац Киприос прошао први кроз циљ на првој овогодишњој трци за домаћа грла. То ми је огромна сатисфакција за уложени труд и средсрттва да наставим да се бавим овим хобијем - јасан је Адамовић.
СИН АНДРИЈА ОЧЕВИМ СТОПАМА
Млади спортски радник одаје утисак задовољног човека.
- Покушавам да спојим професију и личне афинитете и за сада то ми успешно иде. Срећно само ожењен и са супругом Јованом имам синове Вукана (5) и Андрију (11), који већ увелика тренира фудбал. Из породичног гнезда црпим позитивну енергију и преносим је на посао, односно спорт. Успеси Мачве, као и коњичког клуба, само употпуњују позитиван утисак и чине ме срећним и задовољним - јасан је Адамовић.
ДОМАЋА ШКОЛА У ПРВОМ ПЛАНУ
Мачва се кроз историју везивала за сопствену школу фудбала.
- Сви смо, хтели то да признамо или не, емотивно везани за домаће играче. Ту у први план истичем ветерана Игора Ристивојевића који није имао велику минутажу, али огромним искуством и знањем давао је допринос стабилности екипе. Истакли су се Лука Пејовић, Бошко Враштановић и Немања Стевановић. Стиче се утисанк да је највише напредовао капитен Слободан Сладојевић, а из категорије бонуса наметнуо се Ђорђе Ђорђић. Голман Милош Савић, сјајним одбранама у Купу Србије, исписао је клупску историју. Поменио бих и Луку Николића, дао је велики допринос одрађујући један од најтежих задатака у фудбалу, јер је по потреби играо на различитим позицијама. Паралелно са првим тимом покушавамо да унапредимо и рад млађих селекција у уверењу да ћемо продужити рад непресушног извора талената у Шапцу - јасан је Адамовић.
ГЕМОВИЋ, НИКОЛИЋ, ЕРГЕЛАШ...
Добрим резултатима у овој сезону допринео је успешан летњи прелазни рок, одрађен је у складу са скромним буџњтом.
- У старту је било бојазни јер смо у јуриш на врх табеле кренули са новајлијама из клубова нижег ранга. Испоставило се да је враћање Миодрага Гемовића и довођење Марка Николића, Митра Ергелаша, Дарка Терзића, Ивана Гвозденовића, Владимира Илића и голмана Косте Раконића био пун погодак, брзо су се уклопили. То показује да као клуб имамо добар систем, сваком појединцу даје прилику да се покаже у најбољем светлу. Очекујем да тако буде и овога лета кад постанемо чланови елитног друштва - каже Адамовић.
НИШТА БЕЗ ИНФРАСТРУКТУРЕ
Шабачки хиподром је велики спортски комплекс на више десетина хектара чије одржавање је захтеван посао.
- Кад само помислим на кошење травнатих површина и одржавање живих ограда одмах ме асоцира на Сизифовски посао. Клубу и инфрастрактури поклањамо највећу пажњу. Можемо да се похвалимо најквалитетнијом травнатом стазом која има савремени систем наводњавања. Реновирали смо и радну, пешчану стазу, ако и заштитну ограду. Потпуно су преуређене џокејске свлачионице, судијски торањ и главна трибина. Обезбедили смо и боксове за пријем гостујућих грла и по тридесетак у једном дану. Све то подиже ниво квалитета трка, а уједно привлачи заљубљенике у расне галопере да посећују наш хиподром и током радних дана, уживајући у њиховој лепоти и тренинзима.
КАРИЈЕРА ЗА ПОНОС
Играчку каријеру Адамовић је почео у Мачви, али таленат је брзо избио у први план, па је као петнаестогодишњак прешао у ОФК Београд, где га је тренирао Митар Мркела. Као тинејџер, заиграо је за први тим Романтичара, да би са 21 годином прешао у молдавски Шериф, који је тада изборио пласман у Лигу Европе, после победе у дуелу са загребачким Динамо, а Адамовић био један од најбољих на терену.
Следећа станица била му је Полонија из Варшаве и остао две сезоне. Играо је и за Тараз и Сумкар из Казахстана, Раван Баку из Азербејџана, израелску Хапоел Петах Тикву и мађарски Вашаш. После повратка у Србију бранио је боје Радника из Сурдулице и Младост из Лучана, а за матичну Мачву одиграо је шест сезона, од којих четири у највишем рангу. Током пролећа 2024. истовремено је био играч и спортски директор црвено-црних.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
