Достојанствено су се фудбалери Јединства опростили од такмичења у Купу Србије, јер су и поред пораза (1:2) у дуелу са далеко квалитетнијим ривалом и браниоцем дупле круне, оставили више него позитиван утисак. Како што су негде и најављивали, Убљани су пред Црвену звезду изашли одважно у намери да потврде да им полуфинале нико није поклонио и то су и те како дочарали. И није то само због податка да су Тамнавци успели да постигну гол, већ и због свега што су током 90 и кусур минута играчи у црвеним дресовима и демонстрирали.
Као да под Шепковцем још одзвања аплауз из 43. минута, кад је млади Никола Пауновић мајсторски реаговао на центаршут Марка Миљковића и у стилу Душана Савића, некада неустрашивог стрелца управо из Уба и трзајем главом надмудрио далеко искуснијег голмана Глазера.
- Тренутак који се обични речима не може описати. Не знам ни одакле бих кренуо. Да ли од сјајне, паклене атмосфере на трибинама, мотивације, игре, па и треме које било, а онда дође и тренутак кад ми аплаудира више од 3.500 људи. Слика која се памти и урезује у сећање и које треба да ме носи кроз будућност, да ми буде путоказ кроз још брдо сличних или истих искушења - са ускићењем дан после утакмице причао је Никола Пауновић, супреталентовани нападач Убљана.
Верује момак од којег у Јединству тек очекују голове и игре на високом ниву, да је његов тим задовољио и оне најпробирљивије фудбалске гурмане:
- Носила нас је посебна енергија, што и није нека посебна новина, јер тако прилазимо свакој утакмици, а ова је по много чему била посебна. Да ли смо све од себе, носило нас је то заједништво. Нисмо се уплашили, штавише, били смо храбри у сваком моменту. Верујем и да су наше присталице отишле задовољне са стадиона. Уосталом, њихова подршка током и после утакмице нам је најбоља награда.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
