На претходна четири освојио је исто толико медаља, злато у Бечу и три бронзе (2005, 2007. и 2013). Није био у саставу 2009. године у Истанбулу, када је Србија пропустила прилику да се пласира у полуфинале.
Из огромног искуства, из десетогодишњег играња за национални тим, питали смо стаменог Зајечарца у чему је основна разлика између Европског првенства и рецимо Светског шампионата, или Олимпијских игара?
- На Европском првенству, готово да немате право на грешку. Ми смо на прошлом изгубили у 1. колу од Словеније и себе довели у прилично незавидну ситуацију. Да смо изгубили од Холандије, а могли смо, вероватно би већ после првог круга отишли кући. Извукли смо се некако, а после дужим путем стигли и до медаље. Ипак, на Светском првенству имате знатно више утакмица и прилика да стигнете до завршнице. Сетите се да смо прошле године у Пољској, након премијерног пораза од домаћина на крају имали две шансе да прођемо, и против Американаца и против Француза, које нажалост нисмо искористили - образложио је Станковић.
Шта је рецепт за ЕП?
- Најбитније је да екипа не губи главу и уколико крене лоше. Ниједног тренутка не смемо да клонемо духом, увек морамо да дамо оно најбоље из себе. Баш из тог разлога сматрам да и на наредном ЕП имамо лепе шансе да урадимо доста тога. Изузетно је важно шта ћемо урадити у групи, нарочито у том последњем мечу против Русије, који ће одлучивати о томе ко ће директно у четвртфинале, што није безначајно.
Европска првенства су некако увек стресна такмичења?
- Мора да буде тако. У Европи је гро најбољих светских екипа, па је готово сваки меч стресан. На прошлом ЕП у Данској било их је много више. Осим можда оне против домаћина Данске, буквално свака. Не можете ништа лако да освојите, без муке, без труда, без нервозе. Ово је врхунски спорт и стрес је константно присутан.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.