ХАЛО, ГРЧКА – Стојиновић: Дупло славље за стогодишњицу

Српски тренер Зоран Стојиновић (50) са екипом Аполон Каламарија сеје страх и трепет у трећој лиги, а од следеће сезоне ће и у другој!

Податак да је везао 63 утакмице без пораза довољно говори о чему се ради, истина, у последње време, пред плеј-оф и на старту доигравања за улазак у други ранг доживео је прва два пораза у сезони, али, како сам каже – безболна.

- Чврсто верујем да је 90 одсто посла одрађено, сигуран сам да ћемо обезбедити пласман у виши ранг у предстојећа три кола плеј-офа – вели.

Самим тим постоји двоструки разлог за славље:

- Аполон слави 100 година од оснивања, па ће поновни улазак у другу лигу поред тога бити итекако обележен на прави начин. Ради о историјском клубу који је 15 сезона био прволигаш, а из елите је испао пре десетак година, а надам се да ћемо га ми вратити тамо где припада – наставља Стојиновић.

Његова животна прича занимљива је као и играчка и тренерска:

- Основну школу завршио сам Земуну, а са 18 година отишао у Грчку где сам наступао за клубове из прве, друге и треће лиге, одиграо сам 52 меча у елитном рангу. Носио сам дрес Трикале, Ариса, Панетоликоса, Левадијакоса и Пантракикоса. Тренерску каријеру почео сам одмах после играчке, 2004, пре тога оженио сам се Гркињом, добио четири сина и сви су фудбалери. Трећи, Атанасије, који је рођен 2003, игра у управо у Пантракикосу који ове сезоне, као и Аполон, улази у другу лигу. Уписао је и три наступа за репрезентацију Србије до 16 година и постигао је два гола – наставља Стојиновић.

Породица је остала да живи у Комотинију, месту у североисточном делу Грчке – одакле је Пантракикос – а он се прошле године преселио у предграђе Солуна где је стациониран Аполон. За крај занимљива прича из живота:

- Недавно смо победили у дербију Верију на гостовању, било је 400 наших навијача који су весело прослављали, али у том слављу заборавили су да покупе иза себе пластичне флаше и чаше, као што сам их увек учио, па сам ја то одрадио уместо њих. Нисам ни видео да ме је усликао фото-репортер који је објавио ту слику новинама. Убрзо сам добио позив ни мање ни више него да гостујем у једној популарној спортској емисији на Трећем каналу грчке телевизије. Водитељи су ме све време хвалили због тог геста, говорили „да се види да имам кућно васпитање, да је сјајно што као тренер дајем пример деци” итд. Онако, пола у шали, рекао сам да ме раније нису звали у емисију, ни када сам везао 63 победе, да би ми водитељ одговорио – ово је много важније – завршава Стојиновић.