Недељно вече у Шапцу расцепило је узавреле емоције амбициозних фудбалера на две супротне стране. На једној радост Мачве и навијача, ватромет и прослава повратка у Супер лигу, на другој змајевске сузе. Вождовчани су пропустили прилику да од јесени воде битке са Црвеном звездом, Партизаном, Војводином... Пораз минималцем однео им је снове.
- Поново за мало... Имали смо, у гостима добар терен на којем можемо да успоставимо наш стил, али нисмо у потпуности одиграли како смо се договарали. Да ли се радило о притиску, превеликој жељи или нечему трећем... Тешко је објаснити, али дефинитивно нисмо били на нивоу претходне две утакмице, са Земуном (3:0) и Јединством (5:1). Питање је како би се све завршио да је ударац главом Стефана Ђурића, крајем првог полувремена, док је још било 0:0, завршио у мрежи. Уместо тога, Пејовић је касније погодио угао, испоставило се да је то био и једини гол на мечу. Детаљи су превагнули – вртео је филм Вукашин Брауновић, капитен Вождовца.
Београђани су у Шапцу поражени и у првом мечу (1:2), док у другом није било победника (0:0). Било је много прилика да се и поред тога на табели прође и боље, овако, коло пре краја, заостатак за Шапчанима износи недостижна четири бода.
Треће место је високо и болно.
- Морали смо да се нађемо у бољој позицији много пре ове утакмице, па и плеј-офа, а не да идемо у Шабац да морамо да победимо. Лозница и Јединство код куће, Кабел у оба дуела, Вршац гостовање и гол у дубокој надокнади... Све су то биле шансе које је требало да искористимо, простор је постојао.
Тешко је свима пао епилог првенства, велику жал није скривао ни капитен, који је прошао школе Рада и Чукаричког, био у БАСК-у, Вршцу и Колубари, пре него што се пре готово две године придружио Змајевима и стекао афирмацију. Са жаром је славио победе, док је било и непреспаваних ноћи...
- Емотивно доживљавам ове тренутке, баш ме је погодило што нисмо остварили циљ. Од када сам дошао људи су ме прихватили тако да се осећам као да сам ту пет година. Вождовац осећам као своју кућу!
Фудбал се игра и даље, нови дани доносе нове прилике. Шта то конкретно значи за Вождовац, биће јасније када се све стави на папир.
- Нисмо још причали и размишљали о наредном периоду. За сада само хоћемо да достојанствено завршимо сезону, против Вршца, на нашем терену – стиснуо је зубе Вукашин Брауновић, капитен за узор младима, иако има тек 22 године и несумњиво, велику фудбалску будућност пред собом.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.