Радник је 1. маја прославио сто година постојања. На Празник рада 1926. Сурдуличани су формирали Радничко-занатски фудбалски клуб под називом Сурдулички спортски клуб. Од тада генерације из вароши на југу Србије и оних који су долазили из других средина с љубављу су исписивали традицију Радника.
Златним словима у клупске алманахе трајно је уписано име Градимира Антића, тадашњег обућарског радника, који је донео прву фудбалску лопту у Сурдулицу.
Почетком Другог светског рата клуб је престао са радом, обновљен је после окупације на инцијативу Боривоја Миленковића и Божидара Станковића, а назив је промењен у Полет. До 1947. клуб је играо само пријатељске утакмице, да би након формирања локалне лиге Полет узео учешће у њој.
Ново име сурдуличког фудбалског колектива од 1950. било је Хидровласина, а крајем исте године фузијом тог клуба и Молидбена из Белог поља настао је Радник.
Дуги низ година Сурдуличани су се такмичили у нижим ранговима, а први пласман у Прву лигу изборен је у сезони 2012/13. Радник је две године касније постао члан највишег ранга, а уз актуелну сезону најуспешније је било првенство 2015/16. кад је тим са југа Србије такође играо у плеј-офу и шампионат завршио на осмом месту.
У Купу Србије, Радник је највећи успех остварио у сезони 2020/21. кад је стигао до полуфинала, у којем је на стадиону „Рајко Митић” у Београду поражен од Црвене звезде – 1:2.
У вароши подно Чемерника било је доста фудбалера који нису из Сурдулице, сви они дали су своје доприносе у исписивању историје клуба. Да је фудбал спорт број један у Сурдулици говори податак да се на трибинама прелепог стадиона окупљао велики број гледалаца. У комшијским дербијима против Динама из Врања, Мораве из Владичиног Хана, БСК-а из Бујановца, Власине, Дубочице из Лесковца, а посебно против Радничког из Ниша, на трибинама је увек било око 4.000 симпатизера фудбала.
Радник може да се похвали да је током века постојања побеђивао Војводину, Партизан и Црвену звезду, чиме не може да се похвали ниједан клуб из Пчињског округа.
Сурдулички клуб освојио је бројне пехари, дипломе и медаље. Овдашњи заљубљеници у фудбал биће срећни уколико наредне генерације наставе у истом смеру и остваре барем исте, ако не и веће успехе.
СТАНКОВИЋ НАЈБОЉИ ИГРАЧ У ИСТОРИЈИ КЛУБА
Много некадашњих играча Сурдуличана вредно је поменути у години јубилеја. Пре свих Иван Станковић Шпурка који је по причи старијих играча најбољи фудбалер у историји клуба. Незахвално би било не поменути и остале: Томислава Пешића, Стојадина Петровића, Витомира Димитријевића, Часлава Филиповића, Бранислава Стошића, Драгослава Ђокића, Станишу Савића, Љубишу Стојановића, Јовицу Стошића, Јордана Костића, Зорана Петровића, Слађана Спасића, Горана Величковића, Бобана Стаменковића, Мишу Светозаревића, Зорана Маравића, Слађана Ђорђевића...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
