ХАЛО, БОСТОН – Митровић: Не гледамо табелу пре краја сезоне

Скоро исто као кад је Вељко Пауновић 2016. почео клупску тренерску каријери предводећи Чикаго Фајер, у Србији се поново с пажњом прати МЛС. Разлог је Марко Митровић (47), управо дугогодишњи асистент садашњег селектора Србије у омладинској репрезентацији, клубу из професионалне лиге САД и Редингу.

Тренер Њу Ингланд Револушна од краја фебруара и почетка сезоне уздиже клуб из Бостона до нивоа на којем није био дуги низ година. Максималних шест победа на домаћем терену и једна у гостима у првих десет кола тиму са Жилет стадиона донело је друго место у Источној конференцији (иза Нешвила) и кандидатуру за висок пласман у актуелном првенству.

До краја прошле године селектор репрезентације САД до 20 година, претходно и олимпијског тима на Играма 2024. у Паризу, радо је пристао да за Журнал говори о првом самосталном раду у клубу.

- Кад сам дошао у Њу Ингланд револушн, циљ ми је био да много радимо. Избацили смо све табеле које су стајале на нашем стадиону и у тренинг центру. Не гледамо шта је било раније, ни како смо сад позиционирани. Фокусирани смо на сваки следећи тренинг и утакмицу. Јако је важно да радимо праве ствари. Спремни смо да живимо са било каквим резултатом. Уколико смо добро онда ће и исходи наших утакмица бити позитивни. До краја сезоне нећемо гледати статистику, већ чинити све да будемо све бољи. Као тим морамо много да растемо, а остварене мале победе помажу нам у том циљу – исцрпан је Митровић у осврту на досадашњи ток сезоне.

Стопостотан учинак на домаћем терену и висок пласман вероватно су вам улили самопоуздање?

- Кад радимо праве ствари онда имамо и већу веру у своје могућности. Свестан сам да зависимо од резултата, али црта се подвлачи на крају. Немамо такмичарски притисак, победе долазе као плод свега доброг што радимо, али нас оне не мењају. Добијене утакмице не доживљавамо емотивно, као ни поразе. Не живимо од њих. Важно је да будемо константни у настојању да напредујемо.

Крајем априла ремизирали сте са шампионом Интером у Мајамију (1:1). Како сте доживели меч са Лионелом Месијем?

- Аргентинац је за мене најбољи играч на свету свих времена. Велика ми је сатисфакција да сам у тренерској каријери имао прилику да водим тим против његове екипе. Били смо свесни да смо се састали са шампионом, али нисмо ништа мењали у приступу и опредељењу у игри. Поштовали смо првака, још више себе, желећи да докажемо квалитет.

Провели сте три сезоне као селектор олимпијске и репрезентације САД до 20 године. У чему је основна разлика између рада у државном тиму и клубу?

- Амбициозност диктира и посвећеност послу, без обзира да ли је у питању селекторска или тренерска функција. Иако ритам у репрезентацији није исти као у клубу, и у тој улози радио сам свакодневно, постављао себи циљеве и испуњавао их. У државном тиму лакше је било обезбедити слободно време, међутим, све током рада са селекцијом знао сам да ћу се вратити клупском фудбалу. Репрезентација ми је много помогла у селектирању тима. Стил игре лакше је формирати и спровести га од великог броја појединаца са талентом. Рад само са америчким фудбалерима омогућио ми је да спроведем идеје, уложим у себе као тренера.

Као селектор сте уживали и већу медијску пажњу, посебно на Олимпијским играма 2024. у Паризу?

- Нашу утакмицу на отварању против домаћина Француске у Марсељу била је изузетно гледана, не само на стадиону. Научио сам много на највећој светској смотри. Појединци из противничког тима сада су А репрезентативци Триколора и адути клубова, мислим на Олисеа, Делуа, Чернија. Имали смо јасан план за то такмичење, стигли до четвртфинала, као и прошле године на Мондијалиту. Кроз рад у репрезентацији схватио сам да и у клубу увек можемо више и боље.

Какво је интересовање за утакмице у МЛС, стадиони су ретко пуни?

- Трибине нису испуњене кад се игра сокер, јер су објекти превелики и користе их клубови америчког фудбала. Ми имамо стадион капацитета 68.756 места, последњи меч против Шарлота посматрало је 22.500 људи. Време је донедавно било хладније, а и резултати Њу Ингланда дуги низ година нису били добри, што је утицало на пад ентузијазма код публике. Ове сезоне враћамо веру у наш тим. За коју годину добићемо нови стадион, само за сокер и атмосфера ће бити много боља. МЛС је, иначе, изузетно популаран у САД. Срећан сам што радим овде и захвалан сам Вељку Пауновићу што ми је омогућио да од краја 2015. дођем у велику земљу и изградим се као тренер.

За разлику од првенства, где сте већ истакли кандидатуру за висок пласман, из купа сте елиминисани од Орланда у другом колу на домаћем терену (3:4)?

- Кад сам дошао у Њу Ингланд рекао сам да је свако такмичење важно. Куп смо, ипак, искористили да дамо прилику младим играчима, онима са мањом минутажом у првенству, момцима рођеним 2006, 2007. и 2008. На две утакмице они су стекли велико искуство, а ми из стручног штаба видели на кога можемо да рачунамо.

У недељу вам предстоји дуел са Филаделфијом нашег Јована Лукића?

- Наш следећи ривал је прошле сезоне освојио прво место у прелиминарном делу шампионата. Филаделфија ове сезоне није подједнако добра, али и даље ју је јако тешко победити, игра у високом пресингу и због тога ће меч бити суперизазов за нас – закључио је Марко Митровић.