Почетна / Фудбал / Супер лига

ПЛЕЈ-АУТ: Четири од шест дављеника играло у Европи

Од шест кандидата за селидбу у Прву лигу најдужи контунитет у елити има нишки Раднички, не рачунајући отписани Спартак
ФОТО: М. Ивановић

Турбулетна борба за опстанак у Супер лиги добиће епилог 24. маја, кад ће се одигравањем утакмица последњег седмог кола завршити такмичење у плеј-ауту. Одавно су позната два путника у Прву лигу – Напредак и Спартак, док се да избегну преостала два места испод црте боре ИМТ, Раднички 1923 из Крагујевца, ТСЦ, Јавор, нишки Раднички и Младост.

Спартак је од тимова из доигравања слабијих екипа најдуже играо у Супер лиги. Суботичани су од сезоне 2009/10. кад је елитни ранг продужен са 12 на 16 тимова непрекидно били учесници. Успели су Голубови чак да у том периоду два пута изађу на међународну сцену. Премијерно се то десило у првом првенству по повратку клуба са севера Бачке у друштво најбољих, освајањем четвртог места. Следећи пут, Спартак је представљао Србију у УЕФА такмичењима 2017/18. Суботичани су оба пута стигли до трећег кола квалификација за Лигу Европе, елиминисани су од украјинског Дњепра, односно данског Брондбија.

Напредак у континуитету игра у првом рангу од 2016/17. Крушевљани у том периоду нису изборили дуеле са тимовима из других држава, али јесу више пута раније и један су од српских клубова са изузетно успешном традицијом.

Раднички из Ниша је после Спартака везала највише сезона у Супер лиги. Од 2012/13. екипа са Чаира непрекидно је у елити, у сезони 2018/19. освојила је друго место, са тренером Ненадом Лалатовићем највећи клуб јужне Србије раздвојио је Црвену звезду и Партизан. Осим тада, Нишлије су се у претходних 12 сезона још два пута пласирале у Европу, 2017/18. и 2021/22. Сувишно је и подсећати шта је Раднички представљао за фудбал у некадашњој СФРЈ и који су све асови поникли у нишком клубу.

Младост је годину дана мање од Нишлија суперлигаш у континуитету. У периоду од сезоне 2013/14. Лучанци су једном изашли на међународну позорницу, у првенству 2016/17. освојили су четврто место и касније се у квалификацијама за Лигу Европе спотакли о прву препреку – Интер из Бакуа.

Највише искуства са губљењем и поновним стицањем статуса члана елитног ранга има Јавор. Ивањичани су се прошлог лета вратили у друштво најбољих после само једне сезоне у Првој лиги, претходно су везали четири првенства међу најбољима – од 2020/21. Први пут је тим са стадиона крај Моравице постао суперлигаш у сезони 2001/02, задржао се један шампионат, као и по уласку 2004/05. Највећи успех Ивањичани су остварили 2007/08. кад су у Супер лиги са 12 клубова освојили четвру позицију, али тад је предност у борби за Европу имао финалиста купа па су остали без дебија на међународној сцени.

Раднички 1923 је такође више пута испадао и враћао се у елиту. У претходне две сезоне Крагујевчани су изборили пласман у квалификације за Лигу конференције, прво са петог, затим и са четвртог места. Шумадинци су у елити од првенства 2020/21, претходно су ушли 2010/11. и испали 2014/15. Члан Прве лиге СФРЈ Раднички је први пут постао 1969. и задржао се две сезоне, а повратак је уследио 1998. кад се играо шампионат СФРЈ.

ТСЦ је суперлигаш од 2019/20. и већ у првој сезони освојио је четврто место и пласирао се на међународну сцену. Бачкотополчани су елиминисани Петрокуб из Молдавије, да би затим испали од Стеауе у незаборавном мечу у Сенти, кад су после 5:5 лошије изводили једанаестерце. Због коронавируса у квалификацијама се тада играла по једна утакмица у сваком колу.

ТСЦ је после освајања другог места у сезоне 2022/23. пласирао директно у Лигу Европе, а у наредном првенству 2023/24. у Лигу конференције, у којој је успео да дође до баража за осмину финала.

ИМТ, уз Јавор, једини од учесника плеј-аута нема међународно искуство. Трактористи се међу најбољим српским клубовима такмичење од 2022/23. Прву сезону Новобеограђани су играли као домаћини на стадиону Вождовца, а затим две у Лозници, са пар излета у Зајечар. 

SZ_SRB_0509_05.jpg
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.