Брада – новинар, човек, пријатељ

Крај. Тако би вероватно завршио аутобиографску причу о себи – човек после чије је последње тачке у тексту читалац остајао без речи. Упокојио се на „Ђурђевдан“ – 6. маја, биће сахрањен у уторак 12, на празник „Чудотворац Василије Острошки“ остављајући нас да размишљамо о реченици једног другог великог новинара и уредника у сличној прилици: „мора да је горе под небеским сводовима понестало добрих и поштених душа па нам Господ одведе нашег брата и пријатеља“... Јована Јовановића! Браду!

Био је другачији од свих. У свему... Спонтан, искрен, мудар, доброћудан, као новинар – добронамеран, оштар, конкретан... Пријатељ, колега... Није постојао фудбалер до којег није могао да дође, или саговорник из којег није успевао да ишчупа изјаву...

С почетка „деведесетих“ писао је о Партизану у „Спорту“... После 93. вечитог дербија септембра 1993. у којем је Црвена звезда победила Партизан 2:0 у Хумској, а тадашњи тренер Милан Живадиновић на ТВ с понидаштавањем говорио о црно-белима, једном реченицом „откључао је душу“ Љубише Тумбаковића...

Тумба, па шта прича Жива, два пута су прешли центар...

И кренула је лавина...

„Звезда игра декадентно! Да моја екипа игра тако као што је играо Живадиновићев тим, поцепао бих диплому! Срам га било“...

За историјске реченице Љубише Тумбаковића – заслужан је Брада Јовановић... знао је како да отвори сваког саговорника...

... Неколико година касније, у разговору с Љубишом Тумбаковићем нисмо чули комплетну истину због чега Саша Ћурчић и Драган Ћирић нису играли пријатељску утакмицу... Рекао је да су имали стомачне тегобе…

Наслов Брадиног коментара, дан касније по сазнању да је Ћурчић у Енглеској због преласка у Болтон, гласио је: „Тумба гледа у погрешну шољу“...

Млађи су покушавали да га копирају... никад нико од њих није успео да срочи слично... Један је био Брада...

У уторак - 12. маја у 11,30 на Орловачи испратићемо Јована Јовановића – Браду на вечни починак...