Радоњић: Од Чиче смо научили велике ствари

Као и ранијих година, дан паузе на Меморијалном турниру за млађе кадете „Миљан Миљанић“, представници организатора и учесника такмичења искористили су да положе венац на гроб легендарног тренера и функционера преминулог почетком 2012.

Венац су положили селектор нашег А репрезентације Вељко Пауновић и генерални секретар Фудбалског савеза Београда Милорад Николић, а међу присутнима су били и некадашњи асови и Миљанови ученици Душан Савић и Зоран Филиповић. Разговори су били спонтани, топли и пуни емоција, баш онако како је Чича највише волео да комуницира са људима.

Пауновић се присетио дана када је као дечак улазио у репрезентативне селекције и први пут упознао великог Миљана:

- Сећам се те посебне енергије коју је Чича носио са собом. Просторија у коју би он ушао одмах је добијала неку другачију атмосферу. Као младог играча највише ме је фасцинирало поштовање које је показивао према сваком човеку. Није било важно име, презиме или статус у екипи, свима је поклањао исту пажњу и исти однос.

Испред делегације Црне Горе, Мојаш Радоњић нагласио је колико је Миљанић значио генерацијама фудбалских радника широм региона:

- Многи од нас су од Миљана научили велике ствари, не само у фудбалу него и у односу према људима и послу. Био је човек кога су подједнако ценили у Југославији, Европи и свету.

Са много емоција говорио је и Зоран Филиповић, који је подсетио да је управо код Миљана дебитовао за први тим Црвене звезде, а Душан Савић је испричао анегдоту из војничких дана у Словенији, кад је добио телефонски позив од Миљанића, који се у том тренутку налазио у Убу.

- Позвао ме је да ми каже како је на једној свечаности добио велики аплауз кад је испричао да су му Убљани помогли да исправи две велике грешке у процени. Прва је била кад је дошао по старијег Џајића, а они му рекли: „Сачекај, има један још бољи и зове се Драган. А друга кад је дошао по Драгана Савића, а они му рекли: „Сачекај, бољи је његов брат Душан – уз осмех је испричао Савић.