Вања Ивановић у Вакифбанку: Да ли стварно идем или сањам?

Био је 5. мај 2026. кад је Вања Ивановић, 21-годишња репрезентативка слетела из далеког Санкт Петерсбурга у Београд. Већ после пет дана Вања је узела опрему, спаковала у ранац и кренула пут добро познате дворане – Завода за спорт на тренинг селекције Србије. До тада је успела да сабере утиске из сезоне у Корабелки која није била по њеној мери, одгледа полуфинале и финале Лиге шампиона поготову бравуре Вакифбанка – екипе у којој ће српски примач сервиса бити две сезоне 2026/28!

У разговору за Спортски журнал, убојити нападач говорила је о припремама сениорки, епизоди у Русији, одласку у трофејни клуб из Истанбула, тренерској икони Ђованију Гвидетију.

Какав је режим рада на тренингу, прва слика, млади сте али са стажом у плавом тиму?

- Тренутно нас је 22 на тренингу. Одлично изгледа, добро радимо све од прве до последње. Баш се јако тренира што ми се свиђа а и прија после мало лошије сезоне у Русији. Једва сам чекала да дођем и радим овде са девојкама, добрим тренерима, Све је у најбољем реду – ведрог је расположења Вања Ивановић, пре одласка на преподневни тренинг.

Кажете „лошија клупска сезона”, да ли сте и колико задовољни иностраном премијером у Русији?

- Прва сезона свакако да је увек најтежа поготову у Русији. Не знам шта бих рекла што се тиче моје... Недостајао ми је бољи тренер, и даље сам млад играч и волела бих да је са те стране било боље. На почетку су биле неке повредице, месец и по, два борила сам се, теже сам ушла у ритам касније, потом су постојали и проблеми са леђима. Нисам толико ни играла, самим тим не могу да кажем ништа специјално. И са тренером није била релација како треба, први женски тренер са којим сам радила. Нисмо се поклопиле.

Долазак у Србију, рад у репрезентацији дошао је као мелем. После припрема долази део који можда и највише прија – играчки, на турниру у Ђенови где ће ривали бити Италија, Пољска, Турска?

- Добра провера свакако. Те три екипе можда ће нам бити и највећи конкуренти на Европском првенству. Изузетни тимови, што ће нам уједно бити и сјајна припрема за даља такмичења. Вероватно ће се после тога и селектор одлучити кога ће даље водити. Тамо смо четири, пет дана, потом се враћамо се у Србију и убрзо после тога почиње Лига нација а ми крећемо у Кину. Бићемо ван Србије скоро месец дана јер ћемо одмах продужити на други викенд на Филипинима. Такође у плану су и пријатељски мечеви у Кини после првог викенда ВНЛ. Видећемо како ће изгледати. 

Ко Вам је од играчица најближи, с ким сте обично у пару, ко Вам је цимерка, ту су Вама добро позната лица?

- Има доста девојака са којима сам тренирала прошле године, и у Железничару, такође доста је девојака из моје генерације - знамо се ми већ дуго. Само неколико њих старијих је ту за сада – Маја Алексић, Слађана Мирковић и Александра Јегдић. Засад нам је дивно. Највише сам са Цветком (оп. аут Јованом Цветковић), она ми је цимерка. Била је са нама прошле године на припремама али због повреде није могла ништа. Али ту је увек била са нама, у хотелу, на тренинзима... И то се рачуна – слушала је и Цветковићева разговор, била је у позадини и као и увек заједно са Вањом и Хеном Куртагић преносила добре вибрације. 

Занимљиво, Ви сте дошли из Русије, цимерка Јована у 2026/27 носиће дрес Уралочке – да ли сте пренели савете, импресије о лиги?

- Причале смо много о томе. Њој ће бити одлично у Уралочки, тренер Карпољ, не треба ни трошити речи. Имаће и Бранку Тицу, биће јој лакше. Добра је руска лига и за почетак ће стварно напредовати. Заслужила је после толико година проведених у ТЕНТ-у. Било је време за иностранство.

Какав је здравствени билтен?

- За сада смо сви добро, тренирамо озбиљно. Једино ко недостаје је Мина Мијатовић. Била је неколико дана док сам тренирала, после не, управо због здравствених проблема али не бих ја о томе.

На крају али посластица и то клупска - познато је да сте још 13. јануара потписали уговор са турским Вакифбанком, шампионом Европе и Турске, да ли је испуњење сна или једног од снова?

- Јесте испуњене сна, заправо једног од као што сте рекли. Идем тамо али треба и да се покажем, играм утакмице и да се нешто освоји. И даље ми је чудно кад питају људи јер и даље нисам свесна. Гледала сам финале Лиге шампиона, пехар који је екипа освојила. Запитам се „јел стварно идем у ову екипу или сањам”?! Освестићу кад будем отишла у клуб. Наравно, хтела сам да радим са добрим тренером, такође част је кад добијете позив од таквог стручњака који вас жели у екипи. Видећемо. Сад треба и тамо да се докажем. Није мала ствар да се потпише и оде у реномирани клуб. Потписала сам на две сезоне и једва чекам да одем после репрезентативног лета које ми је приоритет! – искрена је до краја Вања Ивановић, жељна учења, доказивања, упијања савета од светских звезда које је Гвидети окупио у тиму.