САМО ЗА ЖУРНАЛ – Родригао: Најемотивнији трофеј у каријери

Родригао де Соуза Прадо (30) у срца звездаша ушао је после прошлонедељног финала Купа Србије против Војводине у Лозници. Бразилац је први пут матирао голмана Росића у шестом минуту надокнаде времена за 2:2, затим је реализовао једанаестерац за 5:4 и уз голмана Матеуса био јунак окршаја за трофеј.

За разлику од већине актера финалне утакмице нашег најмасовнијег такмичења штопер, летошња аквизиција Црвене звезде, Родригао је играо у недељу против Радника у Сурдулици (0:0), у претпоследњем колу шампионата.

Разговор са дефанзивцем из најфудбалскије земље на свету почели смо питањем да ли је имао предосећај да ће баш он да буде играч одлуке у финалу.

- Пре утакмице са Војводином рекао сам Ханделу да ћу, ако уђем у игру, да постигнем гол. Већ сам давао голове у другом финалу у Русији. Без обзира на то шта се дешава на терену, морамо да верујемо у победу до последњег минута, јер неколико секунди може да промени исход утакмице – каже Родригао.

Постигли сте гол у шестој серији једанаестераца. Да ли сте унапред изабрали страну или сте чекали да видите где ће голман Росић да се баци?

- Преузети одговорност у тешким тренуцима је важно како би се помогло свима, а пошто сам био један од старијих играча на терену, имао сам улогу да преузмем одговорност за оно што би могло да се догоди у игри. Одлучио сам да сачекам шта ће голман Росић да уради пре него што шутнем и испоставило се направио сам прави избор.

Да ли је ово најважнији трофеј у вашoј каријери?

- Сви трофеји су битни, не мислим да је овај најважнији, али је можда најемотивнији јер смо стигли до изједначења пред крај утакмице, а још више зато што сам постигао гол. Сигурно је то био веома посебан и незабораван тренутак за мене.

Да ли сте одмах знали шта ћете да урадите са лоптом после додавања Сеола, потом и реагујете у стилу најбољих светских нападача?

- Већ сам знао јер на тренинзима кад играмо на скраћеном терену често постижем овакве голове, улазећи из другог плана. Јунг Ву Сеола добро познајем и знам да воли да прими лопту и одигра уназад, па сам отишао у простор где би могао да ми дода лопту. Што се тиче нападача као узора, у Бразилу их има много, али увек сам се дивио Роналду Феномену, који има исто име као мој отац. Кад је реч о дефанзивцима, веома поштујем Тијага Силву због његовог квалитета и дуговечности на врхунском нивоу.

После гола сте славили као дете, шта су вам поводом освојеног пехара и славља рекли породица, родитељи и пријатељи?

- Било је то емотивни тренутак за све, поготово зато што сам дефанзивац, па је постизање гола на крају утакмице изазвало велику радост и код мојих најдражих. Честитке моје породице и то што све најмилије видим поносне, без сумње, оно је што ме чини најсрећнијим. Тренер Дејан Станковић ми је такође честитао, а после утакмице смо сви заједно славили.

Колико вам значи подршка Матеуса Магељаеша, Томаса Хандела и Бруна Дуартеа?

- У земљи са културом која се веома разликује од моје и која је тако далеко, подршка људи који разумеју наше обичаје увек је важна. Матеус, Хандел и Дуарте су моји пријатељи и веома сам срећан што смо заједно освојили дуплу круну.

Какав однос имате са тренером Дејаном Станковићем?

- Веома добар. Шеф је сјајна особа, имао је изузетну играчку каријеру, а сад гради веома лепу тренерску. Он нам много значи и свесни смо да је у фудбалском свету веома утицајна личност, а нарочито у Црвеној звезди. Станковић се труди да нам пренесе искуство стечено током богате каријере, што нам и те како помаже – закључио је Родригао.