ИНТЕРВЈУ НЕДЕЉОМ – Миливојевић: Визија и прави тим људи довољни за велики успех

Прошле су скоро две године откако су на чело српског рукомета дошли нови људи и може се слободно и са сигурношћу рећи да се много тога променило - набоље. Период који је био испуњен бројним изазовима, неизвесношћу и неповерењем, замењен је јасном визијом, озбиљним радом и конкретним резултатима који су постали видљиви брже него што је ико могао да очекује. Данас, када се подвуче црта, јасно је да српски рукомет корача у потпуно другом правцу, с далеко више стабилности, организације и амбиције него раније.

Из дана у дан, Рукометни савез Србије показује да иза сваке одлуке стоји систем, стратегија и жеља да се ствари поставе на здраве темеље. Видљив је напредак у функционисању Савеза, односу према клубовима, организацији такмичења, раду са млађим категоријама, али и у општој слици коју српски рукомет данас шаље јавности. Оно што је посебно важно јесте чињеница да су обећања дата на почетку мандата у великој мери и испуњена, што је вратило поверење људи у систем и показало да се озбиљним радом резултати могу постићи и у кратком временском периоду.

Да би један Савез функционисао на високом нивоу, неопходни су људи који имају енергију, знање и јасну визију, а један од најзаслужнијих за све што је урађено у претходном периоду свакако је генерални секретар, Иван Миливојевић. Својим радом, посвећеношћу и свакодневним ангажовањем, он је био један од кључних људи у процесу стабилизације и модернизације Савеза, показујући да озбиљна организација, добра комуникација и јасна стратегија могу да донесу конкретне резултате. Управо зато данас многи сматрају да српски рукомет после дуго времена поново добија контуре система који има будућност и који може да врати овај спорт тамо где му је место.

Последњи резултати најбоље илустрију све речено, јер је мушка репрезентација Србије елиминисала Мађарску и направила невероватан успех пласиравши се на Светско првенство.

– Именовањем и довођењем Раула Гонзалеса на место селектора државног тима, кренула је нова ера српског рукомта. Сама чињеница да је један од најбољих тренера на свету преузео Орлове подигла је и ниво наших очекивања. Није тајна да је жеља свих нас повратак мушке селекције на Олимпијске игре и, искрен да будем, мислим да је пролазно време за досадашње резултате, доста добро – рекао је на почетку разговора Иван Миливојевић.

Мађарска била најтежи могући противник у бараж утакмицама?

– То је тачно, али смо ми од старта веровали  у пласмана на Светско првенство и оно што радимо, утакмица са Мађарском је сигурно определила блиску будућност нашег рукомета. Све структуре нашег спорта , људи и организације били су у служби Савеза, успеха и ових утакмица. Све је подигнуто на највиши ниво, а кампања „Сви за Ниш“ ујединила је српски рукомет, нико се није делио на регионе, клубове и људе, сви смо били уз репрезентацију, сви смо били Србија. За утакмицу на Чаиру дуго се тражила карта више и да смо тада имали већу дворану и она би била пуна. Сви су били у истим мајицама, сви су били уједињени, цела Србија је живела рукомет.

После више од деценије Србија је имала подршку и на гостовању?

– То нам је сад већ пракса. Од кад сам стигао у Савез, репрезентација је имала подршку и ван граница наше земље, имали смо навијаче на Светском првенству за жене, али и на Европском шампионату за мушкарце, и будите сигурни, увек ћемо је имати. У Веспрем смо водили 270 навијача, који су у појединим моментима били гласнији од 5.500 Мађара! Навијачи много значе, то потврђују и изјаве свих играча, а ја бих се и овом приликом захвалио свима који су били уз нас – у Нишу, Веспрему, путем ТВ екрана, свима који су желели да гледају утакмицу, а нису успели... Ово је била победа свих нас.

Повратак у Ниш се показао као прави погодак?

– Апсолутно! Овај град је још једном показао зашто је рукометна кућа, зашто је Чаир наш бастион и дефинитивно је то место где мушка репрезентација треба да игра своје мечеве. Наравно, не смемо да заборавимо и да су жене играле у Крагујевцу, где је, такође, дворана била пуна, потом су играле на Ускрс у Новом Саду, а трибине Слане баре су биле крцате. Пре тога је хала у Бору била премала да прими све навијаче... Мислим да нисмо погрешили што су баш ови градови били домаћини и овим путем желим да им се захвалим.

Сва обећања која сте дали у окторбу 2024. године, кад сте и именовани на место генералног секретара, сте и испунили?

– Увек стојим и увек ћу стајати иза својих речи и обећања, не причам ствари за које нисам сигуран. Од првог дана сам имао визију и веровао у оно што радим, наравно уз велику помоћ сарадника и свих људи око мене. Кад се подвуче црта, могу поносно да кажем да сан задовољан урађеним у досадашњем периоду.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ