Пуна Београдска арена, 20.000 гледалаца, просторија испуњена црвено-белом вером… Сводовима највеће спортске дворане у источној Европи одзвања име човека који ради фантастичан посао и ужива неограничено поверење, љубав и дивљење звездашке публике. „Обрадовић Саша, Обрадовић Саша, Обрадовић Саша” – орило се само неколико месеци раније пред почетак сваке утакмице тима с Малог Калемегдана. Иако је с постепеним слабљењем резултата и ехо ентузијазма и скандирања био све тиши, на крају постепено и нестао, живела је нада да би поново могао да се чује на шампионским церемонијама АБА лиге и КЛС-а. Уместо тога, пре само неколико дана, док је Црвена звезда губила и други меч полуфинала АБА лиге од љутог ривала Партизана, са трибина дворане „Александар Николић” чуло се – „Саша, одлази”.
Та утакмица је и запечатила други тренерски мандат Саши Обрадовићу на клупи Црвене звезде.
Налик првом растанку двеју „заљубљених” страна и овај је једнако болан. Обрадовић је Црвену звезду почетком сезоне подигао из пепела, учинио је истинским претендентом на висок пласман у Европи и све домаће трофеје. Српски стручњак и црвено-бела породица заједно су сањали шампионске дане, безусловно веровали једни у друге и живели пуним плућима. Ипак, од великих обећања и заједничких планова није се много тога обистинило.
Пораз у полуфиналу АБА лиге и то веома убедљив и болан од вечитог ривала, био је кап која је прелила чашу, већ прилично испуњену црвено-белим незадовљством. Парни ваљак и Ђоан Пењароја одсвирали су крај другог мандата Саше Обрадовића на Малом Калемегдану.
Овосезонски боравак некадашњег стратега Монака на клупи Црвене звезде није био много дужи од претходног. Сада већ бивши тренер црвено-белих се у главном граду Србије овог пута задржао 224 дана, 26 више него у првом.
Можда не би било фер рећи да ни овог пута Обрадовић није био успешан. Да - није остварио циљеве, али је барем пружио наду да би могли да буду у домену реалних. Пре његовог доласка, на Малом Калемегдану је владао потпуни мрак. Тада новопечени стратег црвено-белих је упалио свећу и осветлио путеве успеха. Ипак, имао је тек толико воска да пламен остави у животу до последње степенице, о коју се и сам спотакао…
Искусни стручњак је са Црвеном звездом подигао трофеј намењен освајачу Купа „Радивоја Кораћа”, али то се на Малом Калемегдану донекле подразумева и не сматра изразитим успехом. Одвео је тим и до плеј-ина Евролиге, тако поновио претходно најбољи резултат и то из прошле сезоне, али га је изостанак конкретних и опипљивих успеха коштао посла.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
