Одбојкашки репрезентативац поклонио стан савезу

Идеју Зорана Живковића, некадашњег одбојкашког репрезентативца, представио је, Слободан Милошевић, генерални секретар ОСС.

– Зоран је педесетих и шездесетих година прошлог века био репрезентативац Југославије. После тога је отишао у Француску, као један од првих спортиста из наше земље, који је играо у иностранству. Пре пар година дошао је у наш Савез, рекавши да жели да поклони стан у Београду нашем Одбојкашком савезу! Били смо у чуду, а кад смо га питали зашто жели то да уради, додао је да би волео да се оснује Фондација, која ће помагати развоју наших младих одбојкаша и одбојкашица. Рећи ћу вам још само то да чувени Кинг не живи сам, да има породицу, децу и унуке. Зато је његов гест вредан пажње – закључио је Милошевић.

„Кривац” овог несвакидашњег догађаја, 78-годишњи Зоран Живковић Кинг, посебно је поздравио наше најбоље одбојкаше и одбојкашице, додавши да их гледа на сваком великом такмичењу и да се заједно са њима радује успесима и тугује у поразима.

– Ја сам одбојку почео да тренирам релативно касно, са 14 година, јер није имао ко да ме поведе на игралиште. Већ у деветнаестој сам заиграо за сениорску репрезентацију Југославије. Једанаест година сам био репрезентативац, одиграо скоро 130 мечева, а сећам се да је јубиларна стота била против Совјетског Савеза, 1964. године у Дубровнику. Победили смо тај меч – 3:0! Каријеру сам наставио у Француској, где сам био и играч и тренер, све до своје 40. године.

Потом је Живковић објаснио, како је уопште дошао на идеју да оснује Фондацију:

– Стицајем околности, моја мајка је откупила један стан у Београду, којег сам ја касније заменио и дуго сам размишљао шта да радим са њим, пошто сам као француски пензионер имао довољно средстава за нормалан живот. Онда сам се сетио дана када сам почињао да тренирам одбојку. Тада је било јако тешко обезбедити основна средства за живот, а знајући данашњу ситуацију, сматрам да су проблеми малтене исти. Желео сам да подржим младе, схвативши да неки немају ни основне услове за живот, чак ни за храну – изговорио је Живковић и пустио сузу, што је изазвало буру емоција у малој сали хотела М.

Након пар секунди је наставио:

– Разговарао сам о томе са председником Боричићем. Он је после моја два-три апела, организовао адвокате и људе, који су пристали да буду у Управном одбору Фондације. Направљен је Статут, све смо регистровали у Агенцији за привредне регистре и тако смо почели. Отворили смо и рачуне у две банке, па је сада на нама да све ово промовишемо на најбољи начин, како бисмо сви заједно подржали наше младе одбојкаше и одбојкашице. Понављам, њима је помоћ потребна, као што је била потребна и вама у њиховим годинама. Жеља нам је да ова Фондација надживи осниваче.