НАШ ЛАУРЕАТ - Хет-трик Звездиног Магика

Да га навијачи Црвене звезде и људи у клубу нису случајно прогласили најбољим Александар Катаи показао је по ко зна који пут у протеклој сезони. Признању за најефикаснијег стрелца (24 гола) и најбољем играча у избору капитена и тренера суперлигашких клубова, ведета нашег најтрофејнијег клуба додао је још једно. Трофеј „Драгутина Костића” за најкориснијег играча елите припао је Србобранцу.

Од другог кола кад је ОФК Београду два пута затресао мрежу Катаи је заједно са клупским другом Мирком Иванићем засео на врх наше листе и на њему остао до краја. Капитен Звезде, кога са Магиком вежу и почеци у истом клубу – Војводини, није и грао све првенствене утакмице током јесени па је Александар још тада направио предност. Пратио га је Јован Милошевић из Партизана, али кад се он на крају јесени вратио у Немачку (Штутгарт га позајмио Вердеру) и пошто је постало јасно да Иванић неће играти током пролећа због повреде, није било дилеме да ће награда припасти Катаију.

Наш лауреат је на крају освојио 60 поена, скоро дупло више у односу на пратиоца Џеја Енема, у пролећном делу сезоне клупског друга, јесенас голгетера ОФК Београда.

Готово подједнако убедљив Катаи је у трци за „Колетов трофеј” био и у сезони 2022/23. Годину раније најискуснији играч црвено-белих поделио је признање са Рикардом Гомешом из Партизана, што се десило једини пут за 16 година од кад огранизујемо такмичење.

Трку за „Трофеј Драгутина Костића” Спортски журнал у сарадњи са Спорт нетворком и Спортским-видео центром „Џеф” започео је у сезони 2010/11. Намера нам је била да се на тај начин одужимо дугогодишњем уреднику фудбалске рубрике нашег листа, који је фебруара 2009. преминуо на радном месту. Драгутин Костић је кроз читаву каријеру прекинуту прераном смрћу (у 53. години) писао о домаћем фудбалу и због тога је овај начин најбољи да се његово име бар у Журналу помиње још много година.

Систем је направљен тако да предност имају офанзивни играчи. Највише поена добија се за голове изван шеснаестерца (три), а како су дефанзивнији играчи ређе у ситуацијама да могу да затресу мрежу признање увек оде у руке нападача.

Први је то био Ивица Илиев. Његов Партизан био је шампион у првој сезони нашег такмичења (2010/11), а Илиев и најбољи стрелац. Да је епитет голгетера Супер лиге подразумевао и освајање „Колетовог трофеја” показале су и наредни освајачи Дарко Спалевић, Милош Стојановић, Драган Мрђа, Петар Шкулетић, Уго Виеира, Александар Пешић, Нермин Хаскић, Ненад Лукић, Милан Макарић, већ поменути Александар Катаи три пута и Рикардо Гомеш једном. Изузетак су направила два претходна лауреата Александар Ћирковић из ТСЦ-а и Бибарс Натхо из Партизана. Обојица су била далеко од првог места на листи стрелаца, али су захваљујући великом броју асистенција надвисили нападаче и показали да класични шпицеви не морају да буду на врху.

Сви претходни лауреати пристали су да приликом преузимања награде дају опширан интервју Журналу. Александар Катаи, нажалост, није био расположен. Штета пре свега због наших читалаца и његових обожаваоца јер немају често прилику да прочитају његове изјаве.

Како је играо у минулој сезони, не би било чудо да Катаи и са 37 година буде најбољи у трци за „Колетов трофеј”. И у том случају, као и у свакој другој погодној прилици, били бисмо заинтересовани за интервју, надамо се да ће и најбољи играч Црвене звезде и Супер лиги бити расположенији него на крају протекле сезоне.