Стојковић: Нисам могао да живим без дреса Србије

Пуних 12 година био је први голман репрезентације Србије. Никад није бирао утакмице, био је на располагању селекторима за такмичарске и пријатељске утакмице. Бранио је на мондијалима 2010. у Јужној Африци и 2018. у Русији, скупио 84 утакмице за државни тим.

Владимир Стојковић више је него релевантан саговорник о актуелном тренутку државног тима Србије, после убедљивих пораза од Зеленортских Острва (0:3) и Мексика (1:5), као последица изласка на терен другопозиваца.

- Тешка ситуација и из селекторског угла. Водио је подмлађени тим на тешка гостовања против учесника светског првенства, поготово Мексика. Једном од домаћина планетарног шампионата утакмица је била генерална проба пред отварање Мондијала, наравно да је био мотивисан и жељан да пред пуним стадионом докаже квалитет и у добром расположењу дочека велико такмичење – каже Стојковић.

Никад се није десило да чак 15 репрезентативаца откаже селектору, као оправдање се наводио и дуг пут до Мексика?

- Професионалац не пита где се игра и против кога, већ се одазове позиву и обуче дрес државног тима. Ту долази до изражаја разлика у карактерима. Носиш то у себи или не. Са тим се рађаш. Не треба никога убеђивати да игра за репрезентацију, он сам осећа да ли је део тога. Постоје играчи који државни тим схватају као обавезу, а требало би да то буде задовољство.

Вероватно има и изостанака из објективних и разумљивих разлога?

- Не могу да грешим душу, стварно не знам тачне узроке овакве ситуације. Сензитиван је моменат за коментарисање, не упирем прстом ни у кога. Било је повређених и преморених од напорне сезоне. Не можемо да кривимо играче, не замерам им. Говорим само какав карактер треба да има репрезентативац.

Вама није падало напамет да пропустите неку акцију, без обзира да ли је у питању јун, односно крај сезоне или јесен, пролеће кад су клупска такмичења у јеку?

- Репрезентацију сам увек доживљавао као част, обавезу и задовољство. Сваки пут сам једва чекао утакмице Србије, без државног тима нисам могао да живим. Било је периода кад сам био повређен, али увек сам долазио и због дружења са саиграчима. Свако другачије гледа на то.

Дешавало се раније да одсуствује неколико играча, не ипак, двоцифрен број као сада?

- Не знам шта је селектору у глави. Вероватно је желео да на протеклој турнеји провери петорицу-шесторицу новајлија. Младима није било лако против јаких противника, вероватно су десеторица размишљала о умору.

Како сте се осећали кад сте се одазивали на акције репрезентације, а нисте ишли на велико такмичење као што је сада случај?

- Тешко је играти утакмице без резултатског значаја, мада је за репрезентацију сваки меч битан. Представљао сам своју земљу и увек био мотивисан. Психолошки је тешко после неодласка на СП или ЕП, дуга сезона је иза играча. Постоји доза немотивисаности на тотално пријатељским утакмица, мада ја сам сваки меч схватао као такмичарски.

Кога сад Вељко Пауновић треба да позове за утакмице у Лиги нација?

- Селектор треба да донесе одлуку на кога ће да рачуна у будућности. Не сме да поништи ни момке који су путовали у Лисабон и Толуку. Не можемо ни ми са стране да некога осуђујемо – закључио је Владимир Стојковић.