Вицешампоионску титулу понела је Наиса ове сезоне, али уколико би се бирала најлепша рукометна прича, титула би сигурно стигла у Ниш. Младој екипи са просеком од двадесет година и тренеру, некадашњем рукометашу, Бобану Живковићу, нису дате велике шансе за врх табеле. Ипак, они су веровали у себе, свој рад у сваки минут који је проведен на паркету, да би циљ био остварен. Прича Наисе у претходне две сезоне укратко се може описати, од последњег места и борбе за опстанак до друге позиције, али много је тога стало између. Између осталог и две трудноће које су обрадовале све у клубу и истовремено га ослабиле, али због тога се не жали. Прича о тиму који је досањао, овосезонски сан, никако не би била комплетна без прошлосезонског подвига када је изборен опстанак.
Шта се све издешавало покушава да објасни трнере Нишлијки, Бобан Живковић, који је дебитовао у најтежем моменту.
- Из ове перспективе све делује као филмска прича. Мада није деловало да ће бити тако. Прошле сезоне, два кола пре почетка плеј-аута, остали смо без тренера, прихватио сам да водим екипу иако се до тада уопште нисам бавио тренерским послом, био сам спортски директор. Ипак, веровао много сам у тим, њене могућности и одлучио да пробам. Била је то немогућом мисијом, како су је многи у српском рукомету називали - да обезбедимо опстанак. Успели смо, без иједног пораза у тих седам утакмица и тако је све почело - истиче на почетку разговора тренер Наисе Бобан Живковић.
Да ли је била храброст или лудост преузети екипу у том периду?
- И једно и друго. Било је тешко, ми смо пре краја основног дела били последњи, имали само две победе, две нерешене утакмице и шест бодова. Много тога је требало да се поклопи, једино што смо могли ми смо радили. Ушли смо у једну борбу, један озбиљан рад и био сам сигуран да ће то бити много боље. Опет, нисам баш био оптимиста да ћемо везати толико победа. Дошли смо, мислим, до 25 везаних утакмица без пораза. У том тренутку ни у сновима нисам могао да добацим толико далеко.
Ове сезоне сте само наставили у истом ритуму?
- Читава Србија је видела да се код нас дешавају неке озбиљне ствари, велике промене и да се озбиљно ради. Успели смо да доведемо Тамару Мандић и Владану Митровић, онда су и амбиције порасле, циљ је био плеј-оф. Можда је то било преамбициозно, јер Наиса дуго година није играла плеј-оф, још је наша екипа млађа од двадесет година. Говорили су да је то глупост, али ми смо веровали и тако се припремали. Пуни жеље да направимо нешто, да девојке докажу да заиста вреде и свима дамо до знања да нисмо случајно правили те резултате, него да смо ту где треба да будемо, знањем и квалитетом. Радили смо много и напорно, нисмо имали велики ростер. Ипак, све девојке, од прве до последње, су се понашале као прави професионалци. Од почетка до краја. На пример, полусезону смо завршили на првом месту без једног пораза. Онда су почеле да се дешавају неке чудне ствари, али лепе. Две играчице, обе леворуке, су у истом периоду остале у другом стању и више нису могле да играју. Ми смо успели да доведемо два појачања на њиховим позицијама и да наставимо да „газимо“ даље. На крају смо успели.
Наиса је доминантно дошла до плеј-офа и финала, како то коментаришете?
- Нико није веровао у нас, а на крају смо, баш као што кажете доминантно, дошли до финала где нас је чекала екипа Црвене звезде. Нажалост имамо малу ротацију, а имали смо противника, који је ван српских оквира. Играчки, буџетски и организационо у свему, нисмо могли да им парирамо. Ипак, поносни смо на другу позицију и то нам је велики ветар у леђа да следеће сезоне будемо јачи.
У чему „лежи“ снага Наисе?
- У више фактора, добром селектирању кардра, организацији на челу са председником Милошем Стојановићем, дугој традицији, мислим да је Наиса један од клубова који има најдужи стаж у Суперлиги, мислим преко 35. година, подршци града и градоначелника Драгослава Павловића, некада председника Наисе, који воли спорт и рукомет. Ту је и подршка наше публике која се вратила у халу, мислим да је то наша снага. Ниш је, ипак, град рукомета.
Да ли ћете за наредну сезну ангажовати младе или старије, искусније играчице?
- Никада нисам правио разлику између младих и старих. Најбитније је да девојке имају високе амбиције. Потребан нам је већи ростер. Играћемо на више фронтова и имаћемо дупло више утакмица него сада. За то је потребна велика ротација, потрошња играчица биће већа, јер долазе јаке утакмице, а стижу нам појачања на свим позицијама, за које сматрамо да су нам биле дефицитарне. Реч је о играчицама која дуго пратим и за које сам сигуран да ће се од првог дана уклопити у наш систем и фукционисати како треба. Основни циљ је био да се задржи костур од прошле године и да се надогради са још појачањна. Договорили смо се са неким девојкама, са неким још преговарамо, али њима нећемо још причати.
Какви су циљеви за наредну сезону?
- Нека то и даље буде плеј-оф, јер касније доноси борбу за титулу. Ми ћемо се борити до краја сезоне да будемо на што бољој позицији. Морамо да идемо корак по корак да бисмо циљ остварили. Нема прескакања ниједног степеника, сваки степеник мора да се прође тако треба. Да се озбиљно приступи сваком противнику. Сигуран сам да ћемо бити још квалитетнији, играчице су искусније за годину дана, фичички су јаче и спремније. Када на све то додамо појачања сигурно ћемо пружати добре партије и наредне сезоне. Ми смо и ове године вероватно имали најлепшу игру, надам се да ће следеће то бити на још вишем нивоу. Наша публика је то препознала, обожава да долази у халу. Из утакмице у утакмицу је све више људи на трибинама и мени је срце пуно због тога. Да сви знају шта је Чаир, шта су на Наиса и Железничар на рукометној мапи Србије – закључио је Бобан Живковић.
НАРЕДНА СЕЗОНА ЈОШ ИЗАЗОВНИЈА
Следеће сезоне ће и изазови бити већи играће се Регионална лига, док сте изборили и излазак у Европу?
- Црвена звезда и Наиса ће представљати Србију у Регионалној лиги. Биће то веома јака лига, једна од најјачих у Европи, где ће играти стандардни учесници Лиге шампиона. Реч је о озбиљном пројекту, који организује ЕХФ како би се подигао рукомет на нашим просторима. Имаћемо прилике да играмо са јаким противницима и то ће много значити да сви стекнемо искуство. Играћемо и ЕФХ куп. Наредна сезона ће бити још узбудљивија за све нас, публику. Биће то права прилика да се афирмишу, и клуб, и младе играчице. Направили смо добре резултате што је показатељ да можемо да урадимо још много тога.
НИСАМ ИМАО АМБИЦИЈЕ ДА БУДЕМ ТРЕНЕР
Да ли је тренерски посао дошао природно по завршетку каријере?
- Апсолутно нисам имао ни најмању амбицију да се бавим тренерским послом, нити сам завршавао тренерске лиценце. После активног играња направио сам паузу две године и на позив пријатеља, председника Наисе, Милоша Стојановића, прихватио сам позив да дођем у клуб и помогнем својим неким знањем, искуством. Поново сам се „инфицирао“ рукометом и онда више ни дан није могао да прође без њега. Преко ноћи ми је „кликнуло“ да постанем тренер. Били смо последњи на табели, умало нисмо испали из лиге. Идеја је „дошла“ после меча са Нашретком у Нишу. Решио сам да пробам да уђем у тренерске воде, ето једноставно „ми се јавило“ да ја то могу да радим и испоштовао сам своја нека унутрашња осећања. Испоставило се као пун погодак.
НАЈЛЕПША РУКОМЕТНА ГОДИНА
Како сте се снашли у раду са дамама?
- Што се тиче тог рада са девојкама ово је у мојој, дугогодишњој рукометној каријери, вероватно најлепша година у животу. Уживао сам радећи са њима. Јесу то младе девојке, некада и луде главе, али стварно смо сви овде због истог циља, да успемо, напредујемо и дамо све од себе да остваримо зацртано. Моја највећа сатисфакција је када видим да девојке напредују. То ме стварно испуњује и чини најсрећним човеком на свету. Веома је захтеван посао, али сада сам видео да је можда и најлепши.
АНАСТАСИЈЕ НЕДЕЉКОВИЋ НАШ ПОНОС
Голманка Анастасија Недељковић је ове сезоне искочила, највише пута је бирана и за играчицу утакмие.
- Она је понос нашег града и клуба, прошла је нашу школу, дуго је у првом тиму. Откада сам преузео екупу као тренер буквално је експлодирала и постала најбољи играч у лиги, проглашена је за најбољег спортисту града Ниш, дебитовала је и за репрезентацију. За ових годину дана издешавале су нам се многе ствари, а њој вероватно највише. Девојка има само 20 година и „ненормални“, огроман, потенцијал. Да се бави било којим спортом да би била једнако успешна, јер је рођена за спорт.
Колике заслуге иду на рачун тренера голмана Мирослава Коцића?
- Ми смо заједно прошли млађе селекције у Железничару, играли смо у Војводини, доста година смо провели заједно. Знам колико зна, какав приступ има, какав је човек и знао сам да ће бити пун погодак уколико он буде радио са нашим тимом. Да је то добитна комбинација. Он је заслужен за што Ансатасија целе сезоне игра на овом нивоу, што има континуитет. Она игра као да иза себе има десет година у Суперлиги, а тек је прошле године постала стандардна.
ДОВЕЛИ СМО ОДЛИЧНЕ ИГРАЧИЦЕ
Ко су појачања Наисе?
- Договорили смо се са репрезентативкм Србије Нором Фајфарић. Она је одрасла у Норвешкој, прошла њихову школу рукомета и мислим да је феноменална играчица. Годинама ми је био сан да је доведем у клуб, а сада ми се та жеља остварила. Појачање је и голманка Амна Пидро, њу смо довели у договору са нашим тренером голманом Мирославом Коцићем. Реч је о девојци која има велики потенцијал и која ће се добро уклопити са Анастасијом Недељковић. Мислим да ћемо наредне сезоне имати најбољи голмански тандем у лиги. Ангажовали смо и Ему Петковић, која ће нам бити од велике помоћи. Девојка је са наших простора, што је некако мене и привукло, јер је то наша јужњачка крв, на крају ове сезоне опростили смо се од Ане Којић, којој смо пожелели све најлепше у пензији – рекао је Живковић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
