Никад бржи опроштај

Две недеље магије на црвеној прашини – у сваком смислу те речи. Много очекивања, изненађења, узбудљивих поена, исцрпљујућих размена и беспоштедне борбе, од првог до последњег поена, у режији квалификаната и фаворита.

Не каже се без разлога да је на грен слем турнирима све другачије. Само највећи турнири могу да пробуде онај посебан такмичарски жар, да натерају играче да помере границе и пронађу додатну снагу кад је најпотребнија. То је моћ грен слема, а посебно Ролан Гароса, под париским небом и на најпознатијој шљаци на свету.

А какав би то грен слем био без сензација, неочекиваних резултата, понеког инцидента и казне, тек толико да организатори схвате да ниједан турнир не може да прође потпуно мирно од првог до последњег дана.

За почетак – најбољи свих времена Новак Ђоковић. Такмичио се на Гаросу по 22. пут. Две кључне ствари су обележили његово учешће. Прво откад је доминантан у врху никад раније није елиминисан. Први пут од 2009. изгубио је у трећем колу. Тада је бољи од њега био Филип Колшрајбер (Немачка), који је славио 6:4, 6:4, 6:4.

С друге стране, други пут од почетка каријере на највећим турнирима изгубио је после вођства од 2:0 у сетовима. Пре 16 година, против Јиргена Мелцера (Аустрија) остао је без тријумфа, а сада против Жоао Фонсеке (Бразил) – исто на Гаросу. Мелцер је 2010. био 27. носилац и победио 3:6, 2:6, 6:2, 7:6, 6:4.

Фонсеки, тинејџеру из Бразила, било је потребно скоро пет сати – 4:6, 4:6, 6:3, 7:5, 7:5.

Иако је Ђоковић напустио турнир раније него што се очекивало, стигао је да забележи два-три достигнућа. Победом против Француза Ђованија Мепшија Перикара на старту оверио је рекордно 82. учешће на грен слем турниру. Постао је први играч који је одиграо 120 мечева на неком грен слему и надмашио је резултат Роџера Федерера на Вимблдону. На путу до треће рунде остварио је и јубиларни 100. тријумф у Паризу.

Ипак, за Новака је можда најважније то што је током турнира показао да може да ухвати такмичарски ритам упркос неидеалној припреми, То је добар знак пред Вимблдон, турнир на којем је годинама уназад редовно стизао до завршнице.

Игра и форма обећавају – на зеленом тепиху у Лондону све може да буде другачије. Ако је најдуговечнији владар на врху АТП листи међу првима показао како проклизава на трави као да се такмичи на шљаци – онда чека се Ђоковићево убрзање на Централном терену, на пути до највреднијег пехара до којег је долазио седам пута.