После четврт века без наших тренера у елити?

Играчи су на континенталној пијаци одавно постали потрошна роба. Свако је замењив и подложан промени, а сада су се у сличној ситуацији нашли и најбољи стратези Европе.

Да ничије место није сигурно показала је минула евролигашка сезона. Нешто неповољнији положај стручњака, огромни притисци и амбиције, резултовали су и великим бројем отказа и слободних агената.

Тржиште никада није било богатије реномираним тренерима, међу којима се налазе и бројни овдашњи стратези...

Свакако је први пик на евролигашком „драфту” тренера Жељко Обрадовић. Најтрофејнији стратег Европе већ је виђен на клупи Панатинаикоса, али надају се и други великани, као и навијачи Партизана да би деветоструког шампиона, могли да виде на клупи њихових омиљених тимова.

Поред Обрадовића, шансу вребају и добро позната лица на Малом Калемегдану. Тандем некадашњих стручњака Црвене звезде, Душко Ивановић - Дејан Радоњић, тражи пут назад у елитно такмичење. Ипак, црногорски стручњаци су пропустили највећу прилику за повратак, кад су црвено-бели и званично потписали Ибона Навара.

Још један реномирани српски стратег гледа у правцу „високог друштва”. Игор Кокошков није имао среће у десеткованом Ефесу, иза ког је најлошија сезона у модерној историји клуба. Ипак, големо НБА искуство и репрезентативни успеси су велика препорука некадашњем тренеру Финикса и селектору Србије, али и предност у односу на конкуренцију.

Ту је и млађа гарда српске кошарке. Логично, предводи је Марко Бараћ.

Некадашњи стратег Меге је слободан у избору нове средине, а уколико се настави тренд олаког отпуштања тренера, шансу у Евролиги би могао да дочека већ у уводним месецима сезоне иако до сад има само Еврокуп искуство. Селектор Србије Душан Алимпијевић је, додуше уговором везан за Бешикташ, обожаван у црно-белом делу Истанбула и делује да стрпљиво чека да са турским великаном заради промоцију у виши ранг. Ипак, уколико стигне адекватна понуда Алимпијевић би могао да пожури пут елите будући да има клаузулу да у случају евролигашке понуде може да напусти црно-беле.

Одласком двојице Обрадовића, али и пензионисањем Светислава Пешића, Србија је остала без и једног стручњака у Евролиги, али би, по свему судећи, ускоро могла да их има неколико.

Ипак, конкуренција овдашњим стручњацима није нимало наивна.

Евролигашким морима вребају и тренерске „ајкуле” огромног реномеа и искуства попут Ергина Атамана, али и Јаниса Сферопулоса, Пјерика Пупеа, Франческа Табелинија, у потрази за послом је и Јурица Големац, потенцијално и Пабло Ласо.

Уколико ни један од српских тренера „на чекању” не пронађе ангажман до почетка сезоне, могао би то да буде први пут у историји модерне Евролиге, од 2000, да мала земља на брдовитом Балкану нема ни једног представника у елити.

Српски тренери су, такође, најодликованији у Европи, са укупно 19 титула континенталног првака, што само потврђује да би за овдашњу школу био велики ударац да наредне године нема ни једног представника у Евролиги.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ