Стојановић: Време је да Звезда има битнију улогу у Лиги шампиона

Црвена звезда већ годинама доминира српским фудбалом, а већ је постало уобичајено учешће у лигашкој фази европских такмичења. Делује да је црвено-белима по мери Лига Европе, у којој су скоро сваки пут изборили елиминациону фазу, али Лиге шампиона увек је циљ. У наредној сезони Дејан Станковић ће тежити да први пут као шеф стручног штаба уведе клуб у најјаче клупско такмичење, као и да се настави низ освајања трофеја.

Нажалост, неке генерације нису успеле да осете сласт играња у европским такмичењима, чак и кад су биле најбоље у Србији. Био је то случај са генерацијом из сезоне 2013/14. кад је Звезда прекинула шестогодишњу супериорност Партизана. Лоша ситуација у клупском пословању утицала је да црвено-бели не добију европску лиценцу, једини пут у клупској историји не рачунајући период санкција према СР Југославији (сезоне 1992/93. и 1993/94).

Славиша Стојановић уписан је у историју Црвене звезде као тренер екипе која је пре 12 година вратила титулу на Маракану. Увек љубазни стручњак радо је пристао да за наш лист говори о садашњем тренутку некадашњег клуба и својој каријери.

- Решио сам да се одморим после незгодног искуства у Жељезничару, где је било пуно обећања, а мало реализације. Мирујем и чекао згодну прилику. Посветио сам се породици и породичном животу. То је сад приоритет – почиње разговор Славиша Стојановић.

У току сте са дешавањима у Црвеној звезди?

- Пратим припреме. Погледам исечке са тренинга. Видим да се ради пуном паром, као и да се играчи доводе плански. Надамо се сви да је клуб погодио са  новајлијама и да ће уз повољан жреб успети да уђе у елитно такмичење. То је примарни циљ. Наравно, неће бити лако, мало се потцењују друга првенства и екипе. У Србији се очекује да се квалификације прођу  без проблема. Видели смо прошле сезоне да је Бодо Глимт играо у осмини финала. Треба бити обазрив и максималан, уз мало среће и добру атмосферу све је могуће. Пафос је био потцењен у нашој јавности. Познајем кипарски клуб врло добро, као и власника, радио сам у Летонији, кад је он био председник Риге. Ништа то није случајно, већ је плод чврстог и планског рада.

Делује да ваш колега Дејан Станковић постепено добија екипу коју жели?

- Било би добро да је тим већ комплетиран. Никад на почетку припрема није потпуно селектирана екипа. Увек у ходу морају да се решавају те ствари, посебно на Балкану. У другим релативно сређенијим и организованијим срединама то је одмах јасно. Неке екипе из Скандинавије, или рецимо балтичке већ играју првенство, имају 15, 16 кола иза себе. Они имају формиране екипе и њима је лакше.

Катаи и Иванић су и даље важни играчи за игру црвено-белих?

- Катаи је у доброј нападачкој форми. Има предиван осећај за гол, увек је тамо где треба да буде. О техничким његовим способностима не треба много трошити речи, јер се стварно ради о играчу који има све што треба. Колико он може да прати европски темпо видећемо на тим утакмицама. Недостатак Иванића био је на крају првенства веома очигледан, јер има велику улогу као капитен и играч који је на средини терена веома битан. Иванић је постизао кључне голове на неким утакмицама. Он има „убилачки” инстикт што се тиче реализације. Звезда има капацитет да има много везних или офанзивно везних играча у ротацији који могу да постижу више голова, што би се генерално морало очекивати више од нападача. Важно је да се погоди та позиција, да ти нападачи раде оно што им је задатак, односно да тресу мреже.

Станковић је напредовао у односу на први мандат и чини се да ће у наредној сезони тек видети његове идеје?

- Дејан јесте сазрео, види се то и по понашању, изјавама и самом приступу и вођењу утакмице. Има доста километара иза себе гледајући период од првог мандата до тренутног. Мирнији је, не повлаче га емоције толико као што је то био случај раније. Био је у озбиљним клубовима и срединама где је стекао искуство. Сад би све то требало да се надогради. Он је од доласка крајем децембра имао доста времена, скенирао је, видео је шта и како. Имплементирао је своју филозофију и сад је то моменат где то треба да буде очигледно. Наравно, тренер Црвене звезде је увек под притиском, поготово јер се очекује улазак у Лигу шампиона. Није то толико једноставно као што многи мисле. Треба да се иде корак даље, односно да црвено-бели имају важнију улогу у најјачем такмичењу.

Колико скраћење Супер лиге може да донесе додатан квалитет и подигне ниво свих клубова, пре свега Црвене звезде?

- Црвено-бели ће имати јаче конкуренте, више утакмица високог интензитета налик европским. Звезди ће то да помогне да се лакше позиционира у европском фудбалу. На пример, кад погледамо Премијер лигу Енглеске, бар кад је у питању првих пет-шест екипа утакмице су на нивоу Лиге шампиона, или најмање Лиге Европе. Онда следе Шпанија, Немачка, Француска. Било би добро да има више добрих екипа му Србији, да се Звезда намучи у одређеним утакмицама, да се брани жестоко, да темпо игре дигне на виши ниво. Све би онда било много лакше.

Мањи број клубова у српској елити је дакле добар потез?

- Надамо се да ће, не само Звезда, већ и остале екипе направити нешто у Европи, јер је то важно за национални коефицијент. Кад дође до жреба да се не плашимо до последњег тренутка против кога ће наши клубови играти. У региону сви имају мањи број клубова у првенствима. Има то смисла. Концентрација играча биће већа у бољим клубовима.

Како гледате на младе играче који све више улазе у први тим Звезде и имају важну улогу?

- Мора да се иде том филозофијом, не само Црвена звезда, него и сви остали. Видим да Чукарички то ради већ неко време. Звезда и можда Партизан праве и даље добре трансфере. Ако клуб не може да направи два играча која су конкурентни до 21 године, онда они треба да се запитају да ли квалитетно раде. Једноставно, свуда у Европи се те границе померају наниже. Више играч од 20 година није млад, већ су то момци од 16, 17, 18 година. То је из два угла добро. Због продукције, мотивације, а пре свега ради рентабилности клубова. Од продаје живимо. Сад, друго је питање зашто мали број играча исплива на површину у иностранству, већи клубови их дају мањима, па се они враћају назад.

Клубови се све више окрећу странцима, пре него домаћим играчима. Да ли је то пут који треба пратити?

- Увек сам се трудио да буде што више домаћих играча. Ако погледамо историју и највеће успехе Црвене звезде или било којих других на овим просторима, не само у фудбалу, највећи број играча је био из Србије или из региона. Било је Македонаца, Босанаца, Словенаца… Увек сам присталица тога јер домаћи играч осећа другачије, зна тежину дреса који носи. Он треба да изађе на улицу данас и за десет година. Странац не може никад. Ретко ко од њих има ту емоцију, припадност, понос. Кад мало загусти интернационалци знају да повуку ручну, или ако касни плата. Присталца сам домаћих играча, а странац стварно мора да буде квалитетан, да пре свега  свог саиграча да учини бољим.

Да ли се данас чујете са играчима из генерације коју сте довели на трон у Србији 2014?

- У контакту смо. Никола Мијаиловић доста пута дође у Словенију. Причамо, погледамо неку утакмицу. Чујем се са Нинковићем, Мрђом, Бајковићем, Кехларом, Печником који живи у Словенији. Виђам се и са Милијашем, честитам му и желим много среће у ТСЦ-у, на првом професионалом изазову у сениорској конкуренцији. Нека га прати срећа. Радио сам и са Савом Павићевићем. Драго нам је због те титуле и да смо донели толику радост навијачима – закључио је Стојановић.