Иако је рођен у Луксембургу, игра за репрезентацију те земље и гради завидну каријеру у Венецији, срце Сеида Кораћа одавно припада Новом Пазару. После одмора проведеног са породицом на албанском приморју, бивши играч Војводине дане пред почетак припрема за нову сезону одлучио је да проведе управо у граду својих корена.
Кораћ се у прошлој сезони са Венецијом пласирао у Серију А. Пред нову сезону не препушта ништа случају, индивидуално тренира у Новом Пазару како би потпуно спреман дочекао почетак припрема са Венецијом.
- Професионални фудбал не познаје прави одмор. Морамо да дођемо спремни на припреме. Овде имам одличне услове и захвалан сам људима који ми помажу да будем максимално спреман – каже Сеид.
Пред Кораћем је можда и највећи изазов каријере – утакмице у најјачој италијанској лиги.
- То је сан сваког детета које почне да игра фудбал. Серија А, Премијер лига, Ла лига... То су снови које носимо од малих ногу. Сада имам прилику да остварим један од њих и желим да је искористим.
На питање да ли је разлика између српског и италијанског фудбала велика, дефанзивац одговара без размишљања:
- Тек када сам дошао у Италију видео сам колико је висок ниво рада, дисциплине и посвећености. То је нешто посебно.
Док многи његови саиграчи из Венеције слободне дане проводе на егзотичним дестинацијама, он бира пазарске сокаке, мирис домаће пите и успомене из детињства.
- Рекао сам себи да сам дошао да одморим душу. Нема бољег места за то од Пазара. Као дете сам једва чекао да дођем код нане. Трчали смо по чаршији, играли се до касно, а онда би нас позвали кући. Тај мирис пите који осетиш још са улице не заборавља се. То су успомене које остану за цео живот.
Управо те успомене, каже, обликовале су његов однос према граду својих предака.
- Рођен сам у Луксембургу и заувек ћу бити захвалан тој земљи. Тамо сам одрастао, школовао се и направио прве фудбалске кораке. Али срце не бира где ће припадати. Мени је увек најлепше било у Пазару – закључио је Кораћ.
САН МИ ЈЕ ДА ЗАВРШИМ КАРИЈЕРУ У НОВОМ ПАЗАРУ
Сеид Кораћ, без обзира на европске стадионе, пуне трибине и велику каријеру, један сан још чува за крај.
- Увек говорим исто, моја жеља је да последњу утакмицу у каријери одиграм за Нови Пазар. Да завршим каријеру у плавом дресу. То би за мене било нешто посебно.
Никад није било конкретних разговора Кораћа са клубом из града на обалама Јошанице и Рашке.
- Нисмо никада причали на ту тему. Али ко зна шта доноси будућност. Ако Бог да, можда једног дана дођем да играм само срцем.
Његова прича можда је најбољи доказ да човек може да обиђе свет, игра на највећим стадионима и оствари дечачке снове, али да успомене из детињства, мирис родне чаршије и љубав према завичају остају најјача веза која га увек враћа кући. А њему је та кућа, без икакве дилеме Нови Пазар.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
