Прво скочи, па кажи хоп – говорили су мудраци вековима, али човекова природа јача је од жеље за контролисањем. Кошаркашки гледано, навијачима се преурањеност опраштала, односно најаве „бомби”, „експлозија” илити појачања за врх Старог континента, док су под идентичан утицај, чини се, потпали и челници. Пример Партизана савршено објашњава суштину. Хумска се „тресла” по озваничењу ангажмана Џабарија Паркера и Шејка Милтона, ништа мање од директног пласмана у плеј-оф Евролиге није долазило у обзир, док је довођење Мике Муринена добрано уздрмало читаву Европу... Међутим, од надања није остало ни велико „НИШТА”, већ празнина са обрисима катастрофалног финансијског минуса. Црно-бели су полетели, а да још нису рекли „хоп”.
Верним љубитељима Парног ваљка кристално је јасно – клуб практично не може да ангажује капиталца док се не разреше судбине Американаца. Гигант из Хумске јесте напредовао, ипак – не толико да може да се опрости од 5.000.000 долара – гарантованих некадашњим НБА играчима.
Случај бившег другог пика на драфту преко Атлантика био је познат широј јавности одавно. Паркер се са Београдом растао катастрофално, навијачи су га оптужили да је донекле крив за одлазак Жељка Обрадовића, док се крилни центар инатио коментарима „да је најбољи у лиги” – иако је играо без икакве воље да поправи утисак. Опција да се врати у престоницу Србије и одради последњу годину уговора практично је немогућа и Партизан ће морати да нађе заједнички језик са Хувентудом или новим клубом „аса” у вези расподеле примања.
Милтон, с друге стране, понашао се достојанствено, како доликује првотимцу црно-белих – наводили су више пута из табора Парног ваљка, али срећа није мазила Шејка. Доживео је безброј повреда, заробљен је био у Дубаију и велико је питање да ли уопште поседује амбиције да настави малерозну епизоду. Наводно – има клаузулу у уговору са саставом из Хумске, по којој тим из Арене може да раскине сарадњу и не плати беку пуну цифру. Истина или не – у крајњем случају последња је солуција. Најбоље би било да други евролигаш преузме потпуно примања 29-годишњака и омогући несметан процес појачавања пред нову сезону црно-белих.
Анализирајући информације, конкретни потези неопходни су што је пре могуће. Престоницу Србије напустили су Стерлинг Браун, Двејн Вашингтон и Ник Калатес, близу одласка је Бруно Фернандо, док ће адекватне понуде вероватно да одведу и Алексеја Покушевског, Исака Бонгу и Дилана Осетковског. Очито је да следе реформе, приде и да се листа квалитетних имена константно смањује. Трансфери Кеваријуса Хејса, Николе Танасковића, Кајла Олмена и Дерека Вилиса, наводно, договорени су, али логика налаже да је посао далеко од готовог.
ЖЕЉЕ, НАВОДНО – БРИСЕТ, ОМУРИ, ЛАПРОВИТОЛА, МИЛС...
Долазак НБА лиге, проширење Евролиге, уплив колеџ новца – бројни фактори криви су што је тржиште играча на Старом континенту „полудело”, стога није ни чудо да се имена свих слободних или незадовољних играча повезују са Партизаном. Једноставно, Жарко Паспаљ и сарадници, хтели-не хтели, морају константно да ослушкују стање и анализирају потезе конкуренције.
Према познатим информацијама, на озбиљнијем радару Парног ваљка су Пети Милс, Николас Лапровитола, Јуџин Омури, Ошеј Брисет, Хуанчо Ернангомез... Ко ће на крају да стигне у Хумску, питање је од милион долара, док може само да се претпостави, на основу одлазака, да ће да се траже превасходно центри и бекови.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
