Прошлог викенда, у дресу Шерифа, Вујадин Савић је постигао гол на којем је морао да му честита и отац Душан.
Незаборавни Звездин голгетер, овдашњи вечити феномен, чије име није изгубило на сјају, мораће да призна сину да је на листи најлепших, ипак, његов гол.
– Постигао сам, у дресу репрезентације, погодак са 40 метара, али тата га није „прихватио”, јер није било снимка са тог меча. Сећам се, Србија је играла са Албанијом. Сада нема избора, последњи гол може да види где год хоће и каже да је лепши од свих његових... – смешка се Вујадин, очекујући очев одговор.
Ни Молдавци нису остали раводушни. Савићевом голу већ је спремљена квалификација – најлепши у години.
– До 14. године сам играо у нападу, а онда ме је тренер у Звезди прекомандовао на штопера. Има у мени голгетерског дара – још једним интересантним запажањем ставио је Савић јуниор до знања да је одлично расположен.
Радује га још једна констатација:
– После дужег времена, коначно причам о фудбалским стварима. Уморио сам се од жуте штампе и коментара фотографија на друштвеним мрежама, због чега их постављам, да ли су прикладне... Схватам све, са супругом Мирком имам троје деце, можда смо интересантан млади брачни пар, моји родитељи су познати широј јавности, али... Није то мој свет! Као да су људи у међувремену заборавили Вујадина Савића у улози фудбалера. Верујем да после овог гола, више неће ни бити таквих коментара. Мени је, ипак, место у Журналу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.