Спектакл у Словенији: Српски дерби у Љубљани

Газда највећег слованачког клуба, Милан Мандарић, и његов спортски директор Ранко Стојић на једној и колега му на супротној страни Душан Петковић, заједно са креаторима препорода маленог Заврча, шефом струке Славком Матићем и првим асистентом Миланом Обрадовићем. Посластица за фудбалске гурмане!

– Нема лепшег мотива од серије победа, доказа да наш рад има прођу. Одјеци прошлог кола били су кристално јасни, у тиму кола Заврч је имао четворицу играча. Тројка против шампиона Марибора далеко је одјекнула – сија од среће Славко Матић.

Иза њега је сјајна серија, четири узастопна тријумфа, зачињена пласманом у четвртфинале купа и скоком на пето место. Матићев тим уписао је пет победа и само једном ремизирао!

– Радујемо се сусрету са Олимпијом и пријатељима у њему. Одлична прилика да се измеримо против најбољег, а признаћемо му само то ако нас победи вечерас у Љубљани. Не можемо ништа да изгубимо, само три бода – помало шеретски додаје Матић.

Сложиле су се коцкице у словеначком тиму, доласком српске струке на клупу. Заврч је већ направио скок од „пет километара”, од отписаног тима стигао је до Марибора, од којег га деле само три гола.

– Прате нас свакојаки проблеми. Леви бек Главина, бивши члан Динама из Кијева, под знаком је питања. Повређен је и капитен Златан Муслимовић. Најзвучније појачање, бивши шпански репрезентативац Алберт Ријера, требало би да стекне право, али ће бити на клупи. Испливали смо из наслеђених проблема, али нас и даље, на моменте, притискају.

Оптимизам, препознатљива црта младог стручњака, не попушта ни у најави битке са моћним Љубљанчанима.

– Право да се надигравамо нико не сме да нам одузме. А у томе моја екипа ужива и поентира – са препознатљивим осмехом казује Славко Матић, очекујући још једну битку истине на словеначким теренима.

Једини Србин за кога би Хрват „погинуо”

С лица места, Матић преноси и интересантну анегдоту:

– Капитен Тони Датковић недавно је у интервјуу нагласио да „би погинули за мене”. Мислио је на екипу. Ујутру ме зове газда клуба и готово у неверици каже „ти си једини Србин за кога би Хрват погинуо”. Сви смо се смејали, посебно капитен Датковић.