Из перспективе хероја - Иванчевић: Да поново заједно славимо титулу

Јунаци из 1976. су током посебне ноћи, посвећење њима, имали задатак да се у складу са традицијом обрате присутнима, поделе импресије и сећања из историјске сезоне. Можда и најзанимљивија и најдетаљнија прича била је она првог голмана црно-белих шампиона 50 година раније, Радмила Иванчевића.

- Тада већ десет година нисмо освојили титулу. У Хумску су дошли Тома Калоперовић, Тика Симјановски, а били су ту Бобан Михајловић, Славко Ивановић, веома озбиљна управа... Довели су нас, неколико играча из друге лиге и уз велика имена, Вукотића и Бјековића, саставили смо одличан тим – почео је занимљиву причу тадашњи чувар мреже.

Присетио се Иванчевић и тешких почетака.

- Почетак није био баш сјајан, нисмо имали среће у дербијима, иако морам да признам да је Хајдук био далеко јачи од нас, Звезда такође, можда и Динамо... Ипак, та наша слога, снага, уз подршку навијача, побеђивали смо све време.

Посебно месту у срцу, заузима чувени дуел са Олимпијом, меч који је црно-белима и донео шампионску титулу.

- Утакмица у Љубљани је била шлаг на торти. Иако има много контроверзи, одиграли смо поштену, борбену утакмицу и заслужено славили Неним голо, одговорно тврдим, у 93. минуту. У данашњем време би та утакмица била продужена 10, 11, 13, 15 минута, јер су урадили све да „украду” драгоцене секунде. Ипак, ни то им није помогло, отрчао сам извео аут. Бацио сам лопту Прекију, Преки је центрирао, лопта се одбила некако до Нене и он Ђаво као Ђаво, дао је гол и настаде весеље. Од 25.000 било је 20.000 наших навијача, општа лудница. Нисмо били ни свесни шта смо урадили. Заувек ћу памтити дочек на аеродрому, долазак на стадион и ту ноћ овде у башти ЈНА, где смо славили до зоре...

Имао је Иванчевић и поруку за наследнике, нове нараштаје и чуваре Партизановог пламена.

- За крај бих само пожелео да се све то догоди и овим садашњим генерацијама Партизанових играча и да поново сви заједно славимо титулу, чим пре – закључио је верни голман црно-белих из сезоне 1975/76.