Мулића хвале са свих страна

Одавно је научено да се оптимизам и песимизам могу градити на темељима припремних утакмица, али да оне дају одговоре на најважнија питања то се баш ретко дешавало. Утисак са стране је и да ретко ко, од стручног штаба до играча, зна које су праве могућности тренутног састава Новог Пазара. С друге стране, јавност резултате повезује с појачањима, мада није мали број оних који сматрају да правих појачања још није ни било. Та слика и јесте још увек мутна. Не толико због имена нових играча  колико због укупног учинка у бившим клубовима током прошле сезоне.

Александар Миљковић је без дилеме најпознатије име. У Пјунику је сезону завршио са 24 утакмице и два гола. Има 36 година и огромно искуство и биће интересантно колико у њему још има ватре која га је красила док је носио дрес Партизана. Ако је параметар дуел са Радником има је довољно.

О Фејсалу Мулићу са свих страна пљуште речи хвале. У узбекистанској Согдијани сезону је завршио са 13 утакмица и одличним просеком голова (6). На врхунцу каријере био је у Сеонгнаму и Сувону и практично у 31-ој години дебитује у Супер лиги, ако не рачунамо тих 45 минута у дресу Новог Пазара пре далеких 14 година.

Није баш да се прошле сезоне наиграо у Хамруну Џони Роберт. У свим малтешким такмичењима напабирчио је 18 утакмица и постигао четири гола. Да му недостају утакмице показао је и дуел с Радником, који је због повреде напустио у полувремену.

Бојан Аџић има суперлигашку репутацију, али је за Раднички 1923 у прошлој сезони одиграо свега 13 утакмица (2 гола). Михајло Петровић је са Пелистером испао из северномакедонског највишег ранга, не може се похвалити ни укупним учинком од шест мечева, ни у једном на терену није провео свих 90 минута - и једним голом. Никола Станковић има плус у куп дуелу Словена и Црвене звезде прошле године и то је све. Никола Скробоња провео је по пола сезоне у Радничком 1923 и Напретку. У оба клуба био је актер на по седам утакмица, ни он ни у једној на терену није провео свих 90 минута. Штопер Стефан Мелентијевић накупио је током прошле сезоне 22 утакмице (1 гол), али у словеначкој другој лиги (Приморје). Голман Богдан Матијашевић није ни могао поред Стаменковића у Лучанима да има више од 90 минута, плус још 16 у мечу са Новим Пазаром.

Још кад се на све ово дода да Ахмед Хаџимујовић на тржишту дупло више вреди од деветорице нових играча то ствара известан зазор. Но, било је и добрих ствари у ,,генералци”. Чини се да ће уз Садија и Мулића напад бити најпотентнији део тима. Оно што би могло да забрине је да су се нападачи Коцебу и Дауда све време сувише ниско спуштали тражећи лопту.

Испада да су у праву сви они који кажу да су највећа ,,појачања” играчи који су остали из прошле сезоне – Јован Маринковић, Иван Давидовић, Доминик Сади, Скима Тогбе, Фердинанд Коцебу, Вељко Миросавић, Милоје Прековић, Џонсон Дауда. Још неко време нећемо знати, а било би сјајно да се међу новим играчима крију истински наследници Жељка Самчовића (Младост), Немање Милетића (Раднички 1923), Стефана Станисављевића (Војводина), Ахмеда Хаџимујовића, Дритона Цамаја (Мугласпор), Зорана Алиловића (Партизан), Филипа Бачкуље (Копар), а осим њих клуб су напустили и Алић (Раднички 1923), Оморегбе (Торенсе), Абдулахи, Манев (Ријека), Петковић (Партизан), Брунчевић, Бијеловић (Графичар) и Рушевић. Дакле, 15 играча из прошле сезоне није више у клубу или ускоро у њему неће бити, а дошла су деветорица.

Нови Пазар је задржао језгро тима и то је оно што тера на какав - такав оптимизам. Очигледно да је у овом тренутку можда и већи проблем од квалитета квантитет. Још нешто је видљиво, креатори игре требало би да буду странци, а то је увек мач са две оштрице. Добра ствар је што је ту Фејсал Мулић, не само зато што је реч о голгетеру, много више због тога што такав тип личности још као домаћи играч може бити идеалан носилац атмосфере у свлачионици, а добро је познато да је то терен на којем је Нови Пазар у претходне две сезоне највише профитирао.