Јован Миладиновић у Панчеву (ВИДЕО)

Железничар је промовисао новог голмана - Јована Миладиновића, потписао је уговор на три године.

Један од најталентованијих српских чувара мреже (2007. годиште) у Панчево је стигао после сезоне у Звијезди 09, јуниорске дане је провео у Црвеној звезди и Кикеру из Краљева, где је и рођен.

– Фудбал сам почео да играм са седам година у Краљеву, у месту поред Краљева. Тада ме је теча одвео на терен и ту је све кренуло. У почетку сам желео да будем шпиц, што је можда и карактеристично за многе голмане. Међутим, брзо сам схватио да ми више одговара да чувам својих шеснаест метара него да трчим по целом терену. После тога сам прешао у Кикер из Краљева, где сам дуго бранио, углавном за старије генерације. Касније је уследио прелазак у Црвену звезду – почео је причу Миладиновић за клупске канале.

Голманска позиција је „породично наследство“ Миладиновића.

– Деда је био голман. Баш сам гледао његове фотографије. Чак и личимо. То ми даје додатну мотивацију за све што долази. Кад год станем на гол, било да је тренинг, утакмица или мали фудбал са друштвом, помолим се за њега. Верујем да ми је оставио нешто од свог талента и то ми много значи.

Ко су били твоји узори и од кога си највише учио?

– Пратим готово све голмане и њихове тренинге, од енглеских и шпанских клубова до репрезентација. Док сам био млађи, највећи узор ми је био Мануел Нојер. Данас посебно волим голмане који одлично играју ногом, попут Едерсона. Велики утицај на мене имао је и Зоран Поповић. У Црвеној звезди смо сарађивали шест или седам месеци, али сам за то време много научио од њега. Изузетно је професионалан, посвећен и човек од ког може много да се научи.

Миладиновић је део јуниорских дана провео и у Шпанији.

– То је било предивно искуство. Доћи у клуб као што је Атлетико Мадрид и радити у систему где је Фернандо Торес тренер, заиста је нешто посебно. Тамо се ради на врхунском нивоу и разлика у односу на наше просторе је велика. Мислим да је највећа разлика у броју људи који су укључени у рад са екипом. Само у омладинском погону постоји велики стручни штаб, много физиотерапеута и људи који су посвећени сваком детаљу. Све је веома професионално. Нема пречица – или можеш или не можеш, или хоћеш или нећеш.

Колико си пратио Железничар пре доласка?

– Искрено, не пратим много српски фудбал, али сам гледао неколико последњих утакмица Железничара. Много ми се допада стил игре који екипа негује. То је фудбал који мени одговара – игра се од голмана, постоји јасна идеја и сваки играч зна своју улогу на терену. Мислим да су то велике заслуге тренера Радомира Коковића.

Како би описао свој стил брањења?

– Препознатљив сам по томе што често играм веома високо, некада и 50 метара од свог гола. Волим да учествујем у организацији игре и сматрам да су ми игра ногом и дистрибуција лопте међу највећим квалитетима. Мој стил је најсличнији Мануелу Нојеру из његових најбољих година.

Шта очекујеш од прве сезоне у Железничару?

– Знам да ме чека озбиљна конкуренција и то је нешто што прихватам. На сваком тренингу желим да се изборим за своје место, јер сваки голман жели да буде први избор. Мој циљ је да ове сезоне дебитујем за први тим, а да наредне постанем стандардан голман Железничара. Наравно, волео бих да заједно остваримо велике резултате. Ако Бог да, можда једног дана и да играмо европска такмичења. То би био сан за све нас.