„Делићу знање деци у остваривању снова“

Милош Антонић, искусни 39-годишњи дизач, родом из Шапца, после 22 године професионалног бављења одбојком, решио је да заврши своју играчку каријеру, како и сам каже „ да затворим једно од најлепших поглавља живота”.

Желео је Милош да сачува своју бајку која је почела у клубу Стари Град из Шапца а који, на жалост више не постоји, на страницама Спортског журнала.

Причао је без застајкивања, уз симпатичну констатацију:

- Можда сам мало претерао у изјави, али ако нешто треба, ви скратите (смех).

Са много љубави је причао за наш лист:

- Током више од две деценије имао сам привилегију да играм одбојку на највишем нивоу, носећи дресове бројних клубова у иностранству. Спорт ми је пружио много више од победа и трофеја – донео ми је пријатељства за цео живот, незаборавне успомене, путовања, искуства и прилику да упознам различите људе и културе.

На терену сам провео безброј сати рада, одрицања, успона и падова. Било је тешких тренутака, повреда, пораза и изазова, али управо су они од мене направили бољег спортисту и човека. Одбојка ме је научила дисциплини, одговорности, поштовању, истрајности и вери да се сваки циљ може остварити уз рад и посвећеност.

Желим да се захвалим свим тренерима који су веровали у мене, свим саиграчима са којима сам делио свлачионицу и терен, клубовима чије сам боје бранио. Навијачима који су ме подржавали, као и својој породици и пријатељима који су били моја највећа снага током целе каријере.

Не одлази момак који је кроз каријеру играо и Нишу, Будванској ривијери, Крки, Триглаву, Фамагусти, Динаму.... Француској, Кипру, а последњу сезону био у јату Азераила из Бакуа – само мења спортску одору:

- Иако завршавам професионалну играчку каријеру, моја љубав према одбојци овде не престаје. Напротив, почиње једно ново поглавље. Знање, искуство и љубав према овом спорту наставићу да преносим на младе генерације кроз Одбојкашку академију „Будућност Волеј Шабац”, у жељи да помогнем деци да заволе одбојку, напредују као спортисти, али пре свега да израсту у добре људе.

На крају, поносан сам на сваки тренинг, сваку утакмицу, сваки поен и сваки дрес који сам носио. Одбојка ће заувек остати део мене.

После 22 године на терену, спуштам лопту као играч, али је подижем за неке нове клинце који тек почињу да сањају – емотивно је поделио Милош Антонић, спортско путовање које је трајало више од две деценије.