ЈУНАК - Прековић: Није случајно!

Нема дилеме да ће ефекти стартне победе Новог Пазара против Радничког 1923 (1:0) тек да се осете. Изједначена лига, мањи број утакмица и велики број екипа које ће на крају да испадну - све су то разлози што од првог кола гледамо фајтерски фудбал. Била је то битка прса у прса, физички изузетно захтевна. Док су домаћине водила свежа једанаесторица то је био тим који ривалу није остављао много простора да се наметне.

Како се претпостављало да тренер Страхиња Пандуровић нема алтернативе приближног квалитета, а мораће у неком тренутку на терен, повећавао се немир да би оно што се стекло лако могло и да се проспе. То се није догодило, тим је изгледао боље него што је то било ко могао да очекује. Шумадинци су у другом полувремену преузели конце, пропустили и три добре шансе, кад се све сабере - победа домаћина апсолутно је заслужена.

Тренер Крагујевчана Феђа Дудић рече да је утакмица имала два јунака, јединог егзекутора Ивана Давидовића и Милоја Прековића. И заиста, ,,тројка” равна брду бодова не би била на конту Новог Пазара да у другом делу није било и у најтежим ситуацијама смиреног чувара мреже. Момак из Буковика крај Аранђеловца у 35-ој години само потврђује правило да су голмани као вино, што старији то бољи.

- Испоставило се да нема везе што никога нисмо победили током припрема. Кад дође првенство, ето је и друга енергија. Још кад се игра у Пазару пред нашом публиком, нема играча који не добије и мотив више. Све је било сјајно, посебно амбијент који нас је од првог тренутка носио. Много је битно што смо на овакав начин ушли у сезону. Видели смо да можемо да се носимо с јаким екипама, Раднички то сигурно јесте. Много сам срећан.

Као неко ко добро познаје како функционишу ствари унутар тима ни у једном тренутку није га обузео страх да би са изменама могло да дође до резултатског и пада у игри.

- Кад добро радиш и уз то имаш осећај да можеш и требаш да даш све од себе противник може да буде било ко. Да је ово добра група у то су могли сви да се увере. Са шефом и стручним штабом од почетка припрема радили смо тако да би се нешто овако десило. Ништа што је виђено није било плод случајности.

Милоје Прековић је најзаслужнији што је резултат постављен у 33. минуту и крајњи. У четири ситуације током другог полувремена био је бетонска препрека за Марушића, Сисеа и Илића.

- Код Илићеве шансе реаговао сам рефлексно, Марушићеве при крају меча добрим постављањем. Код незгодног покушаја Никчевића нисам био сигуран да лопта иде у гол јер сам се враћао уназад. Прва помисао била је да је пустим да иде, па сам у тренутку одлучио да реагујем. Тек кад видим снимак сазнаћу да ли је лопта ишла у гол. Сисеов центаршут тражио је опрез. Такви потези знају да произведу тешке ситуације, па и кад нико успут не качи лопту она често зна да уђе у мрежу.

По припремним утакмицама стекао се утисак да је код Пандуровића владала дилема коме да укаже шансу - младом Матијашевићу или Прековићу. Избор је пао на најискуснијег у тиму. Не само због тога што је одбранама у дуелу с Радничким екипи донео сигурност и сачувао мрежу, Прековић ће и у следећем колу опет да буде ,,јединица” јер млади Богдан Матијашевић као позајмљен играч Младости нема право играња у Лучанима.

- С Радосавом Ћирицом сарађивао сам и прошле сезоне. Да се у клубу добро ради најбољи пример је Самчовић, оставио је иза себе изванредну сезону. Млади Матијашевић је, такође, голман огромног потенцијала. Нови Пазар неће ни ове сезоне да има проблем с чуварима мреже. За нас су више него за друге играче битне те прве лопте и премијерне утакмице. Ово је сезона у којој неће да буде лаких мечева, у сваком мора да се да 100 одсто. Божја воља била је да победимо, а и заслужили смо јер смо имали врхунски ритам и много шанси.