Шешум: Нека се понови 2004.

После више од десет година, Београд ће бити домаћин једног великог такмичења, а две деценије су прошле од кад је наша престоница организовала Европско првенство за млађе селекције. Последњи пут, 2004. године, наша земља је била домаћин и тада се окитила титулом првака Европе. Тачно 22 година касније неки нови клинци имаће прилику да осете радост коју су некада осетили Петар Ненадић, Добривоје Марковић, Рајко Продановић, Бојан Бељански, а сјајну генерацију предводио је капитен, Жарко Шешум који је после великог финала против Хрватске подигао победнички пехар.

Најкорисније играч шампионата Старог континента присетио се тих блиставих дана, незаборавних тренутака, атмосфере на трибинама, дружења које је обележило то лето, али је упутио и снажну поруку садашњој генерацији кадета…

Европско првенство у Београду 2004. године?

– Остало ми је у најлепшем могућем сећању, јер је то било прво велико такмичење које смо играли код куће. После сваке утакмице долазило је све више публике, а ми смо имали привилегију да са само 18 година играмо пред пуним трибинама. Читаво лето проведено заједно повезало нас је за цео живот, а освојена златна медаља остала је најупечатљивија успомена – рекао је Жарко Шешум.

Како је било играти пред домаћом публиком са свега 18 година?

– Осећали смо се заиста посебно јер смо играли код куће и представљали своју земљу пред многобројним навијачима, јер су трибине на Бањици и у Пиониру биле испуњене и имали смо огромну подршку. Притисак је свакако постојао, посебно у млађим категоријама, али и да нисмо играли код куће, било би треме јер нам је то било прво велико такмичење. Овако су ту били породица, пријатељи и наши људи, па је нервоза у почетку била још већа. Међутим, како је првенство одмицало, тако је било све мање треме, а све више уживања у игри.

Колико Вам је то Европско првенство помогло у даљој каријери?

– Чињеница, помогло је свима нама да изађемо на велику сцену. Европска и светска првенства су највећа позорница, без обзира на узраст. Ту су представници клубова, савеза, скаути... Свако ко учествује, ко одигра добро, некад и невезано за неки упечатљиви учинак, има прилику да изађе на велику сцену. То је можда једна од највећих одскочних даски за младог играча.

Да ли ће прорадити емоције док будете гледати данашње кадете?

– Сигурно. Бићу на трибинама, пратићу све утакмице и сигурно ће навирати нека сећања.

Колико публика може да буде важан фактор?

– Може да буде изузетно важан, посебно у млађим категоријама. Све је то ново искуство за све репрезентације, не само за нашу. Јер када имаш подршку пуних трибина, то је једа додатна снага. Нама је та подршка била пресудна у неким утакмицама које нисмо играли најбоље. Публика нас је подигла и помогла нам у кључним тренуцима. То је искуство које се не заборавља и после тога је много лакше играти пред пуним дворанама.

Колико овакво такмичење може да допринесе популаризацији рукомета у Србији?

– Може и мора да се искористи на најбољи начин. Много ће зависити од момака на терену, али и од Рукометног савеза Србије који је заслужио организацију овог првенства и који ће изнети велики терет. Најважније је оно што ће се дешавати на терену. Ми смо народ који воли борбу, успех и добру игру, много ће клинаца видети мотивацију да крене да тренира рукомет.

Колико се рукомет променио од 2004. године до данас?

– Данас је много бржи, физички захтевнији и сама игра се доста променила. И ми смо тада имали добре услове и дуге припреме, а верујем да их имају и садашњи момци. Оно што је највећа разлика јесте медијска пажња. Захваљујући друштвеним мрежама, ово првенство ће бити далеко испраћеније него што је било наше. Биће много више људи из рукометног света, што је велика прилика и за Србију као организатора, али и за играче и стручни штаб да се представе на најбољи начин.

Шта бисте поручили кадетима који ће ове године представљати Србију?

– Поручио бих им да уживају у сваком тренутку. Не дешава се често да Србија организује оваква такмичења и ово је јединствена прилика да играју пред својом публиком. Имао сам привилегију да као кадет, а касније и као сениор, играм велика Европско првенство у Србији и желим то и њима од свег срца. Нека искористе енергију са трибина, нека створе борбену атмосферу, јер ће публика то препознати. Са таквим ветром у леђа могућ је велики резултат. Савет је да у сваку утакмицу уђу са максимално снаге – рекао је Шешум.