С бројем 19 на дресу у 19. години 19. јула освојио је титулу првака света

Он је још дете! А европски је и светски шампион! Незамењив међу стартерима Шпаније. Ламин Јамал Насрауи Ебања. С бројем 19 на дресу у својој 19. години, 19. јула освојио је титулу првака света.

И гладан као вук, насред терена док је чекао златну медаљу и шампионски пехар – слистио је „пицу“, позирао пред фоторепортерима, излазио у сурет навијачима, грлио најмлађег полу брата...

Дечко из радничке породице рођен је у Каталонији, у породици имиграната.

Његов отац Мунир Насрауи дошао је из Марока, мајка Шејла Ебана пореклом је из Екваторијалне Гвинеје. Затруднела је у 16. години… Млади пар се суочио са финансијским проблемима и сиромаштвом у предграђу Барселоне, до те мере да нису имали новца да плате станарину и били су на ивици да остану на улици.

Многи љубитељи фудбала мисле да је Јамал његово презиме, али то није тачно. Ламин Јамал  је заправо његово спојено, сложено лично име. Током најтежих дана пре Ламиновог рођења, док родитељи нису имали кров над главом, у помоћ су им притекле комшије које су им финансијски помогли да преживе и обезбеде дом. Ти племенити људи звали су се Ламин и Јамал. Ганути њиховом добротом, отац и мајка су дали чврсто обећање да ће, ако добију сина, направити вечни дуг части и назвати га по њима. Тако је дечак добио име Ламин Јамал, док су његова стварна презимена по шпанској традицији очево Насрауи и мајчино Ебана. На арапском језику ова два имена носе и прелепу симболику: Ламин значи "поуздани - поштени", а Јамал "лепота- отменост".

Касније су се његови родитељи развели када је имао три године, али су као и његова бака, остали његова највећа подршка током метеорског успона кроз академију Ла Масија. Јамал није заборавио своје корене: на копачкама увек носи заставе Марока и Екваторијалне Гвинеје, а голове прославља укрштањем прстију у број "304" – што су последње цифре поштанског броја његовог сиромашног радничког насеља Рокафонда.

Финале у Њујорку донело је емотивни и историјски врхунац какав ни најбољи холивудски режисери не би могли да осмисле: снажна симболика и пролазак времена… Пред саму утакмицу свет је поново обишла чувена фотографија из 2007. године на којој 20-годишњи Лионел Меси у склопу акције УНИЦЕФ-а купа петомесечну бебу и то Ламина Јамала. Деветнаест година касније, та беба је изашла на мегдан краљу фудбала у борби за светски трон. Током целог турнира Јамал је био мотор Шпаније, забележивши највише успешних дриблинга на целом првенству (35). У финалу је одиграо свих 120 минута, константно мучећи одбрану Аргентине.

На крају и слика која илуструје смену: деветнаестогодишњи Ламин Јамал, нови владар светског фудбала и званично наследник Барселонине "десетке", загрлио је и тешио уплаканог – 20 година старијег Месија коме је финале са Шпанијом означило и опроштај не само од титуле него и дреса Аргентине и последња мондијалска утакмица.