Мулахусејновић: Добра смо екипа!

Плашили су се, верујемо, навијачи Војводине дуела на старту сезоне у Супер лиги против ОФК Београда. После оба пораза у двомечу с Ференцварошем, присталице Старе даме стрепеле су да је епизода из Лиге Европе оставила трага на изабранике тренера Мирослава Тањге и да нису успели да се од њих опораве за само два-три дана. Међутим…

Иако је до 54. минута на семафору на „Карађорђу” писало 0:0, уследила је сјајна игра новосадског суперлигаша у којој је, у више наврата, погађао циљ и стигао до убедљиве победе - 4:0. Био је то период игре за уживање, на жалост, тек око 1.500 гледалаца, који ће сусрет с Романтичарима дуже време да памте.

Два дебитантска гола за црвено-беле постигао је Нардин Мулахусејновић, по једном су мету погађали и сјајни Лазар Ранђеловић, односно све бољи и за добру партију по правилу инспирисани Петар Сукачев.

- Најважније је да смо победили и на тријумфални начин отворили сезону у првенству – рекао је високи нападач Новосађана Мулахусејновић. - Драго ми је што смо стигли до убедљиве победе која нам пуно значи, постигли смо и доста голова. И у првом полувремену одиграли смо добро, али, ето, недостајао нам је гол, али смо у наставку сусрета све надокнадили. ОФК Београд је квалитетан ривал, показали смо да можемо добро да играмо, да смо права екипа и надам се, тачније верујем, да ћемо сезону да наставимо у истом ритму. Голови које сам постигао били су ми потребни и сад ће све да постане много лакше, нећу имати притисак какав сам осећао до меча с Београђанима. Најважније и ми је то да головима помажем екипи, али је још битније да, без обзира на све, она побеђује.

Пред нови, велики испит у четвртак у виду Ајакса, Нардин је додао:

- Знамо добро какав нас ривал очекује и даћемо све од себе да оставимо што бољи утисак. Верујем у нашу екипу, борићемо се свим срцем до последњег минута и надам се, уз велику подршку навијача, добром резултату.

Сва четири гола била су плод лепих акција Тањгиног тима и стигла су после изврсних асистенција: два пута је кључни додавач био Ранђеловић, по једном су то били Коларевић и Сукачев. То сведочи о тимској игри, чињеници да се екипа уиграва и да ће, како време буде пролазило, бити све конкретнија и опаснија по ривале.