Стивенс у ципелама Бонге: Страшну колеџ каријеру допунио и као писац

Узјогунили су се навијачи Партизана због вишенедељних најава истих имена, читај потајно прижељкивали „бомбу”, кадру да црно-бели плебс измести из колотечине. Да ли Ламар Стивенс - ново крило Парног ваљка, има снагу прскалице, петарде или праве експлозивне направе - видеће се у уводним недељама сезоне, док тренутно може да се опише са три израза - трансфер у минут до 12, испод радара и нови Исак Бонга у очима присталица тима из Хумске.

Подсетимо, Американац је са београдским гигантом потписао двогодишњи уговор, као и већина странаца - због трајања евролигашке лиценце до 2028. Слетео је у јато Ђоана Пењароје из Париза с обећавајућом радном биографијом, главних бројки - 9,3 поена, уз 3,3 скокова, потом 0,8 асистенција, индекс осам, за 20 минута и неколико занимљивих врлина.

Првенствено, сезону за нама почео је од 13. кола елитног првенства, због повреде стопала и по Партизан би олакшавајућа околност морала да буде, макар у теорији, чињеница да је у иницијалној сезони на Старом континенту прошао кроз чувени период привикавања, аклиматизације, наравно, будући да је у НБА лиги одиграо 220 утакмица, бранио боје Кливленда, Бостона и Мемфиса, то јест просечно бележио 5,6 поена и три ухваћене лопте. Непрестаним доласцима млађих и квалитетнијих изгубио је позицију преко Атлантика и састав из Града светлости, као и са тренерима, прихватио је ризик.

Предности и мане Стивенса нашироко су познате, приде се чини да ће перфектно да се уклопи у пројектовани идентитет екипе тренера Пењароје. Шпанац је, засад, аквизицијама и завршеним појачањима показао да склапа ратнички ростер, способан да преузима и „гине” у одбрани, с јасно израженијим дефанзивним карактеристикама. Ламар је, управо, савршено „легао”.

Момак рођен у Филаделфији изузетне је физичке грађе, може са завидним успехом да чува позиције од „један” до „четири” и од младих дана је показивао способност да се снагом избори за позицију у рекету, последично избори и скок. Једнако напада лицем ка кошу и окренут леђима, односно продором у односу на ривале уме да направи разлику. Показао се смиреним, не губи лопте и најбитније по црно-беле - може да погађа из изграђених акција у високим процентима. Узевши у обзир да су Карлик Џонс, договорени Алесандро Пајола и Кајл Олмен задужени да држе лопту, то јест да Кеваријус Хејс и Тоње Џекири не прете ван линије 6,75, чини се да је стручни штаб добио потребан додатак. Потенцијалног стартера на „четворци”, играча способног да у Европи комотно буде и „тројка”, приде и да обавља неколико задатака у дефанзиви. У замишљеној ротацији крилних центара – Ламар Стивенс, Никола Танасковић, Дерек Вилис, без сумње је лидер.

Додатну неизвесност послу Парног ваљка, умногоме слатку, даје и непобитна тврдња да га је повреда у Паризу успорила, исто као Шејка Милтона и да тек треба да „откључа” пун потенцијал, спортском терминологијом - „експлодира”. Да ли ће да замени Исака Бонгу и у потпуности „ускочи” у ципеле Немца – видећемо. Донекле већ јесте.