Последњих година су под европским обручима такозвани комбо-бекови постали модерна и све траженија роба. Тренд који је стигао с оне стране Атлантика, у потпуности је покорио Европу. Традиционални организатори игре су постали демоде и полако кренули да нестају са континенталне кошаркашке мапе.
Управо зато данас је мало таквих, али су због нарочитих карактеристика и даље на цени. Сваки тим жели барем једног додавачки оријентисаног бека из „изумируће врсте” традиционалних плејмејкера.
Управо таква је потреба и Црвене звезде. Одласком Кодија Милер-Мекинтајера остала је велика празнина у бековској линији, а губитак најбољег додавача Евролиге минуле сезоне практично је ненадокнадив. Ипак, није ни амерички Вук био класични прототип организатора игре. И нова узданица Олимпијакоса је поседовала неке од елемената комбо-бека, али и одлике традиционалног плеја. Лебдео је Милер-Мекинтајер ту негде између два начина организације и контроле лопте, али је био довољно надахнут да константно „проналази” саиграче у изгледним позицијама и систем учини валидним.
Тренутно је на позицији „један” само Крис Џонс. Американац је ветеран у елитном такмичењу, с годинама искуства, поенима и асистенцијама у рукама, али такође, баш као и Вук на граници између комбо-бека и класичног плејмејкера. Нова узданица црвено-белих, првенствено због мање додира с лоптом и слабијег просека асистенција, ипак, више асоцира на, у Европи, све присутније комбо-бекове. Зато играч с којим ће да дели дужности организације Звездине офанзиве, мора да буде нешто ближи традиционалним вредностима „јединице”.
Ипак, таквих је сасвим очигледно веома мало, а неки су црвено-белима већ „проклизали” кроз прсте. У мору потенцијалних могућности, једна се издваја као права – жеља навијача, неупитан квалитет и заједничка историја. Факундо Кампацо би овог лета могао да напусти Реал Мадрид, као последица велике реконструкције Краљевског клуба. Уколико се то догоди, сасвим јасно, нови дом Аргентинац би потенцијално могао да пронађе управо на Малом Калемегдану. Била би то вероватно такозвана „вин-вин” ситуација, односно она у којој побеђују обе стране. Иако у позним играчким годинама, некадашњи првотимац Денвера, још представља једног од најбољих плејмејкера Старог континента, нарочито у традиционалном значењу појма.
Кампацо је минуле сезоне просечно бележио 11,8 поена и 5,1 асистенцију по мечу и неминовно би био идеално појачање за црвено-беле.
Звезда је досад имала неколико аквизиција – стигла су значајна појачања у виду Криса Џонса, Давида Крамера, Џонатана Мотлија и Патрика Болдвина, али на Малом Калемегдану се и даље чека детонација праве „трансфер бомбе”… Управо би Кампацо могао да буде „велики” потпис и посао управе овог лета, којим би црвено-бели практично комплетирали састав и попунили последњу дефицитарну позицију.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
