Остаје жал, лопта није хтела у гол!

Фудбалери Радничког претрпели су други пораз у шампионату, овога пута на домаћем терену од Чукаричког (0:2). Минути деконцентрације коштали су екипу с Чаира пораза. Није Раднички изгледао лоше на терену, али се све некако окренуло против екипе Марка Неђића. Чак је и сам тренер Нишлија рекао после меча да дође такав дан у фудбалу и да не би дали гол да су играли још три дана.

Да екипи није био дан сагласан је био и новајлија Стефан Величковић, који је у 43. минуту заменио повређеног Александра Видовића:

- Иза нас је изузетно тешка утакмица, против веома организованог противника. Контролисали смо игру док нисмо примили први гол, убрзо је „стигао” и други. Уследио је пад концентрације и енергије до полувремена. У наставку смо кренули добро, имали шансе које, нажалост, нисмо искористили. Остаје жал. Лопта није хтела у гол, нисмо имали среће, имали смо тај пенал који је голман одбранио, још неке шансе… Једноставно дође такав дан кад немате среће.

Видно разочарани Величковић наставља:

- Надамо се да ће већ у следећој утакмици бити више среће и да ће ући то што сад није. Сматрам да смо заслужили бар бод, али добро, идемо даље, да се подигнемо из овога и наредну утакмицу добијемо.

У наставку меча домаћи тим је интезивно нападао противника. Имале су Нишлије у другом делу пенал који није реализовао Абас, недуго – виђена је и ситуација где је, по многима, Раднички оштећен за чист погодак.

Оно што све занима је какав је договор био на полувремену и шта је тренер рекао екипи?

- Као што сам већ истакао, контролисали смо меч до првог поготка, онда се десило „шта се десило”. Желели смо да анулирамо ривалову предност. Шеф нам је рекао да се издигнемо из ситуације у којој се налазимо и до које нас је довео пад концентрације. Логичан је след да и екипа падне после тога. Није да нисмо успели, потрудили смо се у наставку да останемо концентрисани, поново смо контролисали игру, али једноставно лопта није хтела у гол… Не знам, понављам се, али остаје жал што нисмо остали непоражени и освојили бод.

Био је ово и деби Величковића, иначе, рођеног Нишлије, пред домаћом публиком у дресу Радничког.

- Веома емотивно сам доживео повратак у Раднички, Ниш и на Чаир. После 13 година стао сам на овај терен. Јако емотивно, срце ми је било пуно, дао сам све од себе. Остаје горак укус што нисмо забележили победу. Радује ме што сам овде, тек је почетак, верујем да ћемо бити бољи у наставку и да ће доћи и резултати.