Легендарни фудбалер Милана и освајач Светског првенства са Италијом Франко Барези преминуо је у 66. години.
Његову смрт је данас потврдио Милан, фудбалски клуб у којем је провео своју целу 20-годишњу играчку каријеру. Узрок смрти није наведен.
- Читава историја Милана је у сузама - саопштио је Милан.
У августу 2025. године, Барези је подвргнут операцији уклањања плућног чвора, после чега је започео циклус имунотерапије.
Последње појављивање у јавности било је на церемонији отварања Зимских олимпијских игара у Милану и Кортини у фебруару, када је, заједно са бившим одбрамбеним играчем Интера Ђузепеом Бергомијем, унео бакљу на Сан Сиро, стадион на којем је некада играо.
- Објавити губитак некога ко је отелотворавао срце и душу Милана је невероватно тешко. Али сви у клубу и сви Миланисти морају да живе у складу са сећањем на Франка Барезија. Морамо бити јаки и прикупити сваку мрвицу енергије, чак и у овим најтужнијим тренуцима - навео је клуб. - Његов пример и интегритет биће заувек урезани у ДНК клуба, баш као и његов култни дрес са бројем 6. Саучешће које Милан изјављује породици Франка Барезија у овако тешком тренутку дели сваки росонеро, који овај губитак осећа као свој.
Барези, који је нашироко сматран једним од најбољих дефанзиваца свих времена, био је играч који је цео живот провео у једном клубу. Прошао је кроз млађе категорије Милана, а за први тим је дебитовао са 17 година, у априлу 1978. године.
Одлучио је да остане у Милану чак и након што је клуб испао у Серију Б, по други пут у три сезоне, 1982. године, непосредно пре него што је тог лета помогао Италији да освоји Светско првенство.
Капитенска трака му је додељена са само 22 године.
Барези је одиграо више од 700 утакмица за Милан, предводећи тим као капитен до глобалне доминације крајем осамдесетих и почетком деведесетих. Са Миланом је освојио три трофеја Лиге шампиона, шест титула у Серији А, два Интерконтинентална купа, три европска Суперкупа и четири италијанска Суперкупа.
Поред Светског првенства 1982. године, Барези је такође помогао Италији да заузме друго место на турниру 1994. године. Био је један од тројице играча који су промашили пенал у поразу од Бразила након извођења једанаестераца у финалу.
Барези је завршио на другом месту иза саиграча Марка ван Бастена у избору за Златну лопту 1989. године.
Када се Барези пензионисао 1997. године, Милан је повукао његов дрес са бројем 6, што је био први такав случај у италијанском фудбалу.
Клуб је такође организовао ревијални меч у његову част, на којем су учествовале многе фудбалске звезде са којима је Барези играо и против којих је играо.
Барези је именован за почасног председника Милана 2020. године.
Међутим, све је могло бити потпуно другачије за Барезија и Милан. Барези је као млађи био на проби у Интеру, али су га из тог клуба одбили и одлучили да потпишу уговор са његовим старијим братом Ђузепеом Барезијем, после чега је Франко Барези прешао у омладински тим њиховог градског ривала.
Ђузепе је такође био капитен свог тима, а слика двојице браће Барези како размењују клупске заставице пре почетка утакмице постала је симбол миланског дербија током касних 80-их.
La Storia del Milan è in lacrime per la scomparsa di Franco Baresi. Il suo esempio e la sua profondità saranno, per sempre come la sua maglia numero 6, parte integrante e fondamentale del DNA e del cammino di tutto il Club. Le condoglianze che AC Milan porge alla famiglia tutta… pic.twitter.com/a8wNOCUc2o
— AC Milan (@acmilan) July 31, 2026
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.