Медић: Следеће године ћемо донети појас кући

Први, а историјски! УФЦ спектакл у Београду надмашио је сва очекивања – од организације, преко огромног интересовања публике, распродатих улазница за само 22 минута и паклене атмосфере, па све до изванредних борби.

Арена је била испуњена до последњег места, а љубитељи борилачких спортова уживали су у прегршт занимљивих дуела, уз веома добар учинак српских бораца који су учествовали у 14 борби.

Онако како и доликује, доктор Урош Медић оправдао је статус и доказао зашто је био звезда вечери. Као хирург, изузетно прецизно, али и брзопотезно, за само 29 секунди нокаутирао је Данијела Родригеза. Коначно на висини задатка био је Александар Ракић – после четири везана пораза вратио се на победнички пут против Марћина Тибуре. Деби за пожелети имао је Борислав Николић, који је у најлуђем мечу вечери савладао Марка Вологдина. На нивоу био је и Јован Лека који је експресно нокаутирао Александера Попека. У женској конкуренцији, Нина Милошевић доминирала је против Хејли Коуен.

Урош је забележио 14. тријумф у каријери и то пред београдском публиком. На крилима невероватне борбе против 13. на ранг листи најавио је „следећи преглед“:

– Лион Едвардс вероватно, ако буде слободан. Нећу да га прозивам више, ако неће да се бори, борићу се са неким другим, није битно – истакао је Медић у разговору са новинарима.

На питање зашто баш Едвардс, одговорио је:

- Он је рангиран тамо где ја желим да будем, то ме приближава циљу, а то је појас.

Нокаут после 30 секунди у Арени био је поклон за његове навијаче:

– Сан се остварио, морам да погледам поново снимак, јер сам у том моменту био фокусиран на посао, нисам се осећао као код куће, био сам ван куће, желео сам да обавим посао прво. Људи су ми показали толико љубави, мислим да не постоји човек који би могао да ме победи баш у суботу увече у Београду. Ово је сан који је порастао како сам ја растао, како сам се развијао као особа и као борац, тако је све расло. Само смо наставили да радимо и ништа није могло да нас заустави, без обзира да ли побеђујем или губим.

Експресно славље му је отворило апетите:

– Да, може боље, да сам донео појас. Следеће године ћемо донети појас кући. Ја сам само борац, пратим свој сан, ово је стресан посао, али је и велика награда кад победите. То није циљ, циљ је да живим живот који ће се памтити.

Много Италијана се радовало Медићевој победи и то због чланова у његовом тиму који су из Италије.

– Волим моје Италијане, ми смо тим, Матео живи у Калифорнији, многи долазе и посећују нас, сјајни људи, тренирамо заједно. Радујем се што ћу се видети са њима поново. Волим Италију, борио сам се тамо када сам био млад, то је једна од најлепших земаља у свету.

Признао је да није лако борити се код куће:

– То је нешто о чему сам причао, било је емотивно, притисак је нешто што раније нисам осетио, раније сам се борио у пуним аренама у САД, али ово што сам осетио, песма која има посебно место у мом срцу, публика около, било је лудо.

Није крио да жели да проведе неко време у Србији са породицом:

– Главна ствар је да проведем добро време са најмилијима, надам се неколико недеља, иако неки од мојих чланова тима желе да се врате раније.

Био је изненађен енергијом са трибина:

– Нисам могао да замислим да ће бити овако. Морам да погледам то из трећег лица. Био сам фокусиран на задатак, нисам могао да допустим да обратим пажњу шта се дешава око мене, али кад погледам снимак, покушаћу да схватим. Атмосфера је премашила очекивања, где год сам се кретао, људи су ме заустављали, честитали, желели срећу.

На питање да ли ти му је на неки начин жао што није дуже потрајала борба, додао је:

– Није ни први ни последњи пут, једино је битно да сам изашао као победник, неповређен. Неко је морао да изађе поражен, али то нисам могао да будем ја.

Није био у прилици да испрати остале мегдане:

– Кад се борим касно на карту, трудим се да не гледам превише борбе. Видео сам да су неки победили, неки изгубили.... Николић је имао сјајан наступ, Ракић такође. Погледаћу све када стигнем. Видео сам да се Јаничићу десила повреда...