На мапи Србије између Дољевца, Панчева и Суботице има стотине километара, али на црвеној прашини у француском Гранвилу удаљеност није постојала. Тамо су Анастасија Цветковић, Лана Вирц и Душица Поповски, под тренерском палицом Милане Спремо, сложиле мозаик у којем је сваки део био једнако важан. Кад су се све коцкице склопиле настао је тим који је покорио Европу. Са златним медаљама око врата и пехаром у рукама, шампионке Старог континента јуче су стигле у Београд, где су са осмехом евоцирале успомене на пут који је доказао да највеће победе доносе заједништво.
Тимски дух био је најјаче оружје женске репрезентације Србије до 18 година против конкуренције. На путу до трона савладале су Бугарску, Чешку и Мађарску и после 2014. поново учиниле Србију најбољом екипом.
– Много сам попосна на девојке што су освојиле златну медаљу – истакла је селекторка Спремо у разговору за Журнал током окупљања у Београду. – Морам да издвојим њихову борбеност од првог тренутка, од првог меча. Хвала им на свему, пружиле су максимум на терену. Пресрећне смо што смо злато донеле кући.
Која је била прва реченица у свлачионици после друге партије у финалу?
– Не сећам се... Биле су гласне, певале песме које смо имале на репертоару све време. Било је еуфорично.
Прослава тек следи?
– Четвртак нам је био заиста турбулентан дан и нисмо стигле да славимо како треба. Битно је да је златна медаља у Србији, а има времена за прославу свакако.
Иза златне медаље стоје месеци, па и године труда, рада и одрицања. Који је најлепши, а који најизазовнији део процеса без ког овог резултата не би било?
– Наравно. Издвојила бих године и године уложеног напора и труда, пропуштених дружења и свега онога што иде уз професионални спорт – ред, рад и дисциплина. Исплатило се све! Девојке су сјајне, оставиле су срце на терену и овом приликом, желим да им још једном честитам.
Дисциплина, осећај и борбеност – тако сте уочи шампионата описале тим. Да ли и даље важи исто?
– Апсолутно, то је најбитније! Надам се да ће и у будућности девојке постизати још боље резултате и веће успехе.
Колико је златна медаља значајна за будућност српског женског тениса?
– Заиста! Ово је знак да имамо праве играчице које имају огроман таленат, шампионски менталитет, радне навике, које су изузетно вредне и дисциплиноване. Остаје им само да наставе овим путем и верујем да српски тенис има блиставу будућност. Уз праве вредности све је могуће.
Порука за крај изванредне авантуре?
– Заиста ми је драго што су срећне, поносне и успешне. Само напред!
АНАСТАСИЈА: ПРВОГ ДАНА САМ РЕКЛА ДА ОСВАЈАМО ЗЛАТО
На омиљеној подлози, на шљаци, од првог меча била је спремна да изванредним партијама овери тријумф Србије. Анастасија Цветковић као шампионка Старог континента ставила је тачку на јуниорку каријеру – златном медаљом и најавила поход у сениорској конкуренцији. Широким осмехом детаљно је описала комплетну авантуру у Француској.
Како је бити на крову Европе?
– Још нисмо свесне шта смо заправо урадиле и верујем да ћемо за неколико дана да схватимо шта се догодило.
Прве реакције после победе у финалу?
– Једногласно смо рекле – успеле смо! Са Ланом сам много причала веће пре финала. Имале смо трему, јер смо знале да смо фаворити. Првог дана сам рекла да освајамо злато. Најбитније нам је било да останемо хладе главе до краја. Не могу да вам опишем лепезу емоција.
Најтежи меч?
– Издвојила бих финални. Изгубила сам први сет, противница се боље снашла на почетку. Отишла сам до свлачионице и поновила себи да морам да останем фокусирана и мирна. Знала сам да морам да будем агресивна и да наметнем игру. Како је дуел одмицао била сам све храбрија, осећала сам све веће самопоуздање.
Колико вам је искуство од прошле године помогло да будете један од ослонаца екипе?
– Заиста је било корисно, поготово јер сам и лане била прва табла. Сада сам била много зрелија на терену – у погледу игре, менталне снаге и кондиције. Имала сам велика очекивања и ставила сам притисак на себе. Била сам смирена, знала сам да могу баш зато што сам међу првих 10 јуниора на свету.
Како сте расподелиле обавезе у екипи?
– Лана је била задужена за шале и форе, а ја сам била ди-џеј. Душица је била одговорна за дисциплину и концентрацију. Кад погледамо њу – знамо да морамо да будемо озбиљне.
Шта следи?
– Не знам конкретно, али у фокусу су фјучерси.
ИНЦИДЕНТ ОД ТАЊЕ САВИЋ НА „РИПИТУ“
Музичка листа је била огромна, али само једна песма је оборила рекорд по броју пуштања:
– Мењале смо, али... Не знам да ли смем да откријем... Нумера „Инцидент“ од Тање Савић.
СНАЛАЖЉИВОСТ И ФОРХЕНД
Анастасија преферира разноврсну игру, али из арсенала издваја:
– Имам добар осећај, али сналажљивост и форхенд су испред свега.
САБАЛЕНКИН МЕНТАЛИТЕТ
Арина Сабаленка, као најбоља дама на ВТА листи, пример је свима:
– Арина ми је омиљена на ВТА турнеји – због агресивности, стила игре и менталитета.
ДУШИЦА: НИЈЕ МОГАО БОЉИ КРАЈ
Била је одлична у квалификацијама, а на финалном турниру није могла да помогне на терену због повреде прста. Душица Поповски имала је посебну улогу – била је главна подршка са клупе. На крилима изражене дисциплине ојачала је тимски дух да би свака препрека на путу до трона постала рутина.
Са медаљом око врата, сумирала је утиске, најавила учешће на јуниорком грен слему, на Ју-Ес опену, али и преостале изазове до краја сезоне.
Какав је бити осећај шампион Европе?
– Невероватан, ово је нешто за шта тренирамо. Није могао бољи крај. Срећна сам и поносна на тим. У свлачионици смо више пута поновиле – Ајде Србија!
Били сте задужени за дисциплину у екипи?
– Преовладавала је међусобна подршка од почетка.
Повреда прста вам није дозволила да на терену помогнете, али сте били највећа подршка. Како сте доживели улогу и колико вам значи што сте на тај начин допринели освајању златне медаље?
– Најтеже је кад сте повређени... Било ми је тешко, али стварно смо биле као један тим. Поднела сам све то онако како треба.
Први турнир после првенства?
– Сада ме очекује турнир у родном Панчеву, а онда идем на јуниорски грен слем, на Ју-Ес опен.
Ваше најјаче оружје на терену?
– Разноврсна сам, могу да се снађем на свакој подлози и не играм класичан женски тенис. Коко Гоф ми је идол, највише учим кад гледам њене мечева.
Како бисте волели да завршите јуниорску каријеру?
– Као најбоља на свету. То ми је циљ.
ПОСЕБНА ЗАХВАЛНОСТ ОЦУ НЕБОЈШИ
Порука Душице за крај невероватног путовања у Француској:
– Волела бих да се захвалим породици на подршци од првог дана. Посебно бих се захвалила оцу Небојши који стварно све даје што може за мене, волим га највише на свету. Желим да никада не заборави да га највише волим. Због њега сам почела да тренирам тенис од малена. Бавио се тенисом, а сада тренирам с њим. И даље чувам први рекет који ми је купио.
ЛАНА: САВРШЕН КРАЈ ЈУНИОРСКОГ ПОГЛАВЉА
Увек храбра, мирна и фокусирана. Лана Вирц је прва излазила на терен и била задужена за вођство Србије. Успех у Француској биће посебан, јер је златном медаљом испратила јуниорску каријеру. Расположена је испричала дешавања на терену и ван њега, а с поносом је најавила предстојеће изазове у сениорским водама.
Какве емоције преовладавају у шампионској екипи?
– Још нисмо свесне величине нашег успеха, али заиста је сјајно бити најбољи у Европи. Драго ми је што сам имала прилику да будем део тима.
Укратко опишите атмосферу у свлачионици после другог меча у појединачној конкуренцији у финалу?
– Било је славље! Више смо певале него што смо причале.
Анастасија је открила да сте највише пуштали песму „Инцидент“ од Тање Савић?
– Јесте! После прве победе нисмо хтеле да мењамо. Постала је традиција да слушамо исту песму после сваког тријумфа.
Увек сте први излазили на терен. Да ли вам је позиција била мотив кад знате да играте за предност?
– У таквим ситуацијама не можете да избегнете притисак. Међутим, осећала сам додатни мотив. Желела сам да урадим све што могу и да помогнем екипи.
Да треба да опишете саиграчице једном речју, шта бисте рекли?
– За обе – позитива!
Најјаче оружје на терену?
– Скраћене лопте, поготово слајс, али и промена ритма.
Како сте упловиле у воде белог спорта?
– Гледала сам на ТВ, само сам хтела да покушам, а имала сам пет година. Део сам ТК Спартака из Суботице.
ТК Спартак је у последњих неколико година одличан на Првенствима Србије, зар не?
– Апсолутно! Шампиони су државе у екипној категорији за мушкарце. Услови су одлични и заиста сам задовољна.
Следеће такмичење?
– Овим турниром сам завршила јуниорску каријеру. Ово је савршен крај јуниорског поглавља. Сада ме очекује надметање у Куршумлијској Бањи, а онда ћу играти и фјучерсе.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
