Мало кад се и у нашем чудноватом најпопуларнијем спорту да у раној фази будемо сведоци толико промена и турбуленција у нашим највећим клубовима. Прво је Војводина већ после прве утакмице и убедљиве победе над ОФК Београдом (4:0), а због елиминације од Ференцвароша у квалификацијама за Лигу Европе (1:2, 0:3) и пораза од Ајакса (1:4) у првом мечу борбе за Лигу конференције отпустила Мирослава Тањгу. Клупска објава да је сам поднео оставку у оваквим случајевима је само делимично тачна, јер се у већини случајева ради о споразумном раскиду сарадње, на шта је тренер практично натеран. Дејан Станковић је одступио са места шефа стручног штаба Црвене звезде после елиминације од Хапоел Бер Шеве и угашене наде за пласман у Лигу шампиона.
Новосађани су изненадили довођењем Марка Савића, нису направили чудо у Амстердаму, а са изузетком пораза са играчем више у Новом Пазару (0:2) играју добро на домаћој сцени.
Црвено-бели су ангажовањем Алберта Ријере дефинитивно променили ДНК тима. Шпанац је у обраћању јавности увео новине, свима се обраћа са поштовањем, пун је енергије и труди се да је преноси играчима. Способност да за кратко време од фудбалера којима је недостајало крви учини победнике, а све око себе убеди да ради исправне ствари и да због тога заслужује поштовање, је тек раритет. Делује да Ријерин план и идеја не може брзо да се сруши, а наставак сезоне показаће колика му је способност да буде успешан на дуже стазе.
Минули викенд открио је сву непредвидивост тренерског посла. Радован Ћурчић је са Јавором у мају други пут за три сезоне испао из Супер лиге. Ивањичани га нису смењивали, успео је да тим експресно врати у елиту, али не и да га задржи кад места у друштву најбољих није било за четири екипе. Док су други оклевали или у некадашњег селектора Србије нису гледали са поштовањем, реаговао је његов комшија Ненад Миловановић. Спортски директор Младости довео је Ћурчића у Лучане и већ погодио. После четири ремија суперлигаш из Драгачева је победио Земун (очекивано) и Партизан (изненађујуће убедљиво). Сад се вероватно већи клубови од Младости питају због чега Радованов рад нису више ценили и указали му прилику.
Саша Илић је потпуно супротан пример. Имао је сву подршку јавност да посрнули Партизан врати на стазе успеха. Недостатак система и клупске стратегије онемогућио га је да оствари планове, а посао је прихватио срцем. Легенди црно-белих није довољно то што много воли клуб и жели да помогне, као тренер једноставно није сазрео да у овако тешком тренутку уради са Партизаном оно што су његови навијачи очекивали.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.