Тако се бори за црно-бели дрес

Партизан је елиминисан из квалификација за Лигу конференције и четврту сезону заредом остао је без пласмана у неко европско такмичење. Црно-бели су се опростили победом, срушили клуб из лиге петице – Хетафе (2:1), али то није било довољно да надокнаде заостатак из првог меча.

Ипак, Парни ваљак је одушевио игром, потпуно је надиграо далеко скупљи тим и тако мало му је недостајало да одведе утакмицу у продужетке.

Филмска сцена на крају утакмице најбоље показује да изабраницима Саше Илића нема шта да се замери у реваншу са Шпанцима, преко 28 хиљада Гробара је устало и спонтано почело да аплаудира.

Црно-бели су по свим параметрима били бољи од Шпанаца и због тога остаје још већи жал за пропуштеним шансама, као и јефтино примљеним головима на „Колисеуму“ у тренутку кад су имали играча више у пољу.

Одбрана је највећа бољка клуба из Хумске од старта сезоне, али у реваншу са Хетафеом је најбоље изгледала до сада. У првом делу игре, одличан посао су урадили Никола Симић и Стефан Милић, али и велике заслуге за мирну мрежу у првих 45 минута придају Идрису Баби.

Партизан је доласком интернационалца из Гане добио велику сигурност на средини терена и нема дилеме да ће да буде све бољи како време буде одмицало, с обзиром на то да је одиграо свега три утакмице у црно-белом дресу.

Ипак, једини гол Хетафеа иде на душу дефанзиви црно-белих, која је морала боље да реагује и спречи погодак Енеса Унала.

Такође, Партизан је у офанзиви деловао много опасније, коначно се видела идеја и тачно се знало ко шта ради. Милан Вукотић и Игор Миладиновић су креирали велики број прилика, члан Сент Етјена на позајмици у Хумској успео је да упише асистенцију за Ерика Којзека, док су репрезентативца Црне Горе милиметри делили од поготка, након што је погодак Стефана Милића поништен.

Демба Сек је често био на мети критика, у последње време више због понашања ван терена, али у реваншу са Хетафеом заслужио је похвале. Погодио је стативу, наместио велику прилику за Николу Чумића и био нерешива енигма за Јохана Мохику, годинама стандардног репрезентативца Колумбије и једног од најбољих бекова у Шпанији.

Сенегалац је одавно показао да је кадар да прави разлику, али кад би могао то да ради у континуитету, био би најбољи фудбалер Партизана. Такође, нападачи клуба из Хумске су одрадили оно што се од њих очекује – постигли су гол. Же је начео мрежу ривала сјајним евроголом, а затим је Ерик Којзек ушао са клупе и вратио наду црно-белима. Сузе младог репрезентативца Аустрије на крају меча најбоље показују колико је изабраницима Саше Илића значила утакмица.

Дакле, заједничко за све фудбалере Партизана је да су показали жељу, борбу и како би требало да се бори за црно-бели дрес. Наравно, многа питања су и даље отворена. Не зна се да ли ће Саша Илић да остане тренер црно-белих, као ни хоће ли руководство да остане на челу клуба. Ипак, једно је сигурно, имају безрезервну подршку навијача.

Партизан се окреће првенству где је ситуација мало другачија, црно-бели после пет утакмица имају само четири бода и налазе се на 12. позицији, али ако клуб из Хумске буде играо као против Хетафеа у наставку шампионата, нема дилеме да ће да напредују према врху табеле.