Почетна / Одбојка / Репрезентација

„Мењам опрему и ускачем у дрес 41”

Наташа Чикуц, бронзана са игара у Таранту, данас ће бити на првом тренингу сениорки у Брну
ФОТО: Лична архива

Миодраг Петровић Чкаља – маестрално је одиграо улогу у култном филму „Пут око света за 80 дана“, и дан данас се препричавају анегдоте Јованча Мицића...

У овој причи, а насмејала се одмах на почетку разговора, наш Јованча је Наташа Чикуц, 23-годишњи блокер који је са српском медитеранском селекцијом освојила бронзано одличје на такмичењу у Таранту.

У мислима пут у Србију, кратак предах и ново паковање кофера за наставак припрема и клупску сезону у САД – у дресу Колумбија Фјурија.

Ипак, један позив и то какав, Налету је у тренутку променио не само правац кретања, већ и судбину.

Млађа од одбојкашких сестара Чикуц данас ће отпутовати у Брно, поприште нокаут фазе ЕП и прикључити се А селекцији која је изборила четвртфинале и дуел са Грчком у среду, 2. септембра. Разлог, повреда сјајне играчице и девојке Миње Осмајић, могло би се рећи и бизарна (десна шака), а Наташа је одмах позвана.

Како се осећала кад је погледала у телефон, шта су јој рекле саиграчице из Медитеранске, како се осећа пре пута у Чешку, пренела је у интервјуу за Спортски журнал.

Ви као Јованча Мицић?

- Хахахаха. Отприлике али нема везе. У Италији сам и даље, завршили смо такмичење, путујемо за Београд стижемо увече. Већ данас ујутру чека ме лет за Брно. То је моја тренутна путања – причала је блокер чекајући лет и уживајући до повратка у земљу.      

Сениорска селекција није вам страна, али ово ће бити ваш деби на Европском првенству, какав је био тренутак позива, шта сте рекли, како сте се осећали?

- Позив је уследио одмах после утакмице са Грчком, где смо освојиле бронзу. Контактирао ме је тим менаџер сениорске репрезентације (оп. аут Димитрије Пушић) честитао на бронзи, рекао да само променим опрему и прикључим се сениоркама на Европском првенству. Признајем позив који је неочекиван, то морам да нагласим са великим знаком узвика, стварно неочекиван. Али позив који се не одбија! Уз осмех сам га прихватила, колико год да сам свесна да је напорно, јер немам времена за одмор уопште. Доћи ћу у Србију и идем даље. Свакако част и задовољство да помогнем девојкама на Европском првенству.

Долазак ће значити и Вама и екипи, са каквим мислима идете у Брно?

- У суштини мени је криво што се то дешава под оваквим околностима, јер Маша, Миња и Маја су одлични средњаци и заиста заслужују да буду тамо. Ситуација је таква и просто нема назад. Завршила само ово такмичење и почела да се припремам за Америку али наравно да сам без речи, прихватила позив, понављам и поновићу – увек! Спремна сам да помогнем колико је могуће. Самим тим што су изабрали мене као неког ко ће да им помогне, много ми значи.

Колико Србија може шампионату, где бисте волели да је видите?

- Србија може много и то знају и играчице и навијачи то и очекују свакако. Сад који ће исход бити, нико не може да предвиди. Све је у нашим рукама да тако кажем. У суштини добре су екипе на Европском али стварно верујем у тим, састав, јако дуго су заједно. Колико год да су младе, екипа ја јако дуго у том систему. Заслужују да сав тај напор, цело лето које су биле, кроз напоран рад, утакмице, да крунишу медаљом. Као део тога, не знам... Стварно прелепо, прелепо да будем са њима и осетим делић атмосфере која ће да се деси, ако Бог да и у Истанбулу.

За крај, дрес са добро познатим бројем 41? 

- У сениорској ми је додељен тај 41 и заволела сам га баш – срећно звучи Наташа Чикуц која ће већ данас међу добро позната лица, и на први тренинг у дворани „Павиљон“.

НЕМАМ СТРАХ

Да ли постоји доза страха, Континентални шампионат, премијера, ново све?

- Код мене не постоји уопште! Само желим да се покажем у најбољем светлу, колико год могу, и дам све од себе. То ми је у глави. Страха нема, само жеља за доказивањем. Шта ће доћи као награда, биће само плус.

МАМА, СЕСТРА НАЂА И САИГРАЧИЦЕ...

Никад код Наташе нема еуфорије, ни сад. Упитана како су реаговале саиграчице, мама и сестра близнакиња Нађа, открила је:

- Одмах после позива заиста су ми све девојке честитале, наредних десет минута стизале су поруке од најближих и на терену и ван њега, пријатеља. А сестра и мама, оне више верују у мене, него ја у себе – у свом стилу ће Наташа.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.