За Миленка Костића једни ће рећи да је, опозиција једва чекала да 2013. године напусти стадион крај Мораве, други да је срцу више прирасла црвено-бела боја из Љутице Богдана, трећи да су никада и ничим доказане оптужбе на рачун власника једне од највећих аутокомпанија у Србији кумовале дијагнози на чије се излечење чекало више од деценије.
Истина је, као и у свему, на крају испливала на површину, кулминирала кад се Борац нашао на рубу провалије. Неко је, ипак, хтео и желео недефинисано стање, демагошки приступ уз море празних, лажних и неиспуњених обећања. Лутао је Борац од елите, до Српске лиге, пре само осам месеци био на прагу још једне селидбе у трећелигашки ранг. Морало се суочити са истином и уз болно сазнање отворено признати да су пролазили дани, месеци и године, а Чачани све чешће радије изабрали шетњу Градским бедемом од осврта на Градски стадион.
Није се Миленко Костић, због обавеза на функцији потпредседника Црвене звезде, и званично вратио у Борац 1926, али на молбу локалне самоуправе обећао је и испунио вишемилионску финансијску, али и организациону помоћ, иако је те 2013. године предвиђао и упозоравао на неправду, падове и посрнуће, сценарио који ће оставити трага на рушење угледа и реномеа клуба.
- Разочарали су ме тада, чак и данас многи људи, продавали су памет, бранили неке своје у пракси неодрживе ставове и изабрали, ваљда, најопакији начин да дискредитују туђи рад, успехе, достигнућа, мишљења, на крају и уложена огромна средства за егзистенцију и функционисање клуба. Ако нечији рад почива на аргументима доступним јавности, онда многима не могу да заборавим, још мање да опростим, оптужбе којима су нанели грех једном од најстабилнијих српских клубова у време док сам био генерални спонзор. Знам да сам имао противника, који осим критика ништа друго нису урадили, има их и сада. Кад сам преузео клуб са огромним дуговима, јасно сам поручио да Борац мора да постане ковница новца. То се и догодило, дуг је списак играча пониклих у Борцу, са запаженим каријерама које су направили у нашим највећим клубовима, на иностраној сцени и у дресу репрезентације – каже Костић.
Генеза отпора Костићу је савршено јасна, у ватру је у тешком тренутку, почетком године, гурнуо људе од поверења, сина Владимира, спремне за почетак радикалних резова.
- У фудбалу сам се увек понашао као у својој кући, у сваком тренутку имао на уму шта је за породицу најбоље. Борац је предуго боловао поразе, а могло је да буде све једноставније да својевремено није било људи који су у други план потиснули спортску културу, а вероватно им је и одговарало недефинисано стање. Дошло је време да се нераду и стагнацији објави рат. Очигледно и снагама које су у потпуности у други план потиснуле велику спортску институцију као што је Борац. За неколико последњих година проведених у клубу треба одати признање Владимиру Станисављевићу. Са 20 до 30 милиона динара годишње одржавао је клуб у животу. Немогућа мисија!
Увек се код скептика појави страх од повратка старих људи.
- Не знам да је могло бити горе од ситуације коју смо затекли почетком године. Нисам по природи песимиста, али на крају је експлодирала изрека: „И најдужи пут почиње првим кораком“. Ангажовањем Немање Кртолице, за шефа стручног штаба, и појачања, остварили смо подвиг, постоји можда и нека јача реч, јер нико није веровао у опстанак. Признајем да бисмо много изгубили да смо се поново преселили у Српску лигу, Борцу није место у том рангу, лакше се дисало на крају прошлог првенства. Преузели смо тежак и деликатан задатак, клубу треба вратити стари углед, пресликати систем рада који је доносио резултате. Преко ноћи ништа не може да се промени, биће потребно много времена да се на Градски стадион врате Црвена звезда, Партизан, Војводина… И да не рачунају на сигурне бодове у Чачку. Увек сам се руководио здравим разумом, све што могу да обавим данас, нећу да остављам за сутра. Ако се не реагује брзо и не постоје јасни циљеви, план и програм, уколико се на време не реализују, узеће их неко други. А то се већ годинама догађало.
Није тешко закључити да је рад на дуже стазе приоритет у реализацији програма стварања новог великог Борца.
- Није реално, још мање природно најављивати високе циљеве без базе и систематског рада који одговарају стварности. Борац 1926 је тренутно први, заслужено, али не треба заборавити да су ту и дојучерашњи суперлигаши, значајно се појачали са жељом да изборе експресни повратак у елитни ранг. Подразумева се да Борац неће препустити лидерску позицију, ако на терену противник не потврди да је бољи, али елита је још далеко од наших приоритета. Време брзо пролази, важно је да Чачани препозанју наше идеје и подржавају их у потпуности. Од почетка године, Ауточачак је издвојио 30 милиона, до нове године клупска каса ће бити пунија за још 20, али за борбу за највиши пласман потребно је 100 милиона, чак и више од тога. Верујем у људе из локалне самоуправе, разговарао сам са Милошем Стеванићем, помоћником градоначелника за инфраструктуру. Обећао је да клуб који слави сто година постојања и рада мора да имати максималну финансијску подршку и помоћ града – истакао је Миленко Костић.
КРАЈ ВЛАДАВИНИ ДИВЉИХ МЕНАЏЕРА
Без намере да бежи од стварности и истине, Костић сматра да Борац не заслужује да буде у минусу за осталим клубовима.
- Успећемо да прекинемо са праксом владавине дивљих менаџера, нашу децу удомљавали су у другим клубовима и тако наносили директну штету чачанском фудбалу. Клуб може и мора да буде једино место где ће да се воде преговори о евентуалним трансферима. Вратићемо се фудбалској причи из прошлости кад је Борац, уз београдске и новосадске клубове, имао све селекције у највишем рангу такмичења. Више гледалаца могло је да се види на утакмицама пионира, кадета, омладинаца него сада на већини прволигашких утакмица. Нећу дозволити, а скренуо сам пажњу и новом руководству, да најталентованији дечаци заобиђу Борац и заврше у Лучанима, Београду, Новом Саду. Зна се редослед, биће тако и никако другачије. Учинићемо све да у што краћем року у управној згради завршимо све радове, обезбедимо адекватан смештај за играче, поставимо нову травнату подлогу на главном терену, одржавамо помоћне, као што то раде сви наши добро организовани клубови. Чека нас мукотрпан рад, али са људима којима верујем и уз помоћ локалне самоуправе Борац ће поново бити онај стари, поштован и максимално уважаван од противника. Од клупске администарције очекујем да функционише на највишем нивоу. Научио сам да радим дан и ноћ, сарадници подразумева се и градске структуре задужене за спорт морају да ме прате, плашим се једино да ће и тих 24 часа бити мало за остварење свих циљева и амбиција.
МИЛИВОЈЕВИЋ: НАВИЈАЧЕ НИКО НЕ МОЖЕ ДА ПРЕВАРИ!
Славље је одавно је прошло, а проблеми полако нестају. Борац је после чудесно избореног опстанка наставио свакодневицу, рекло би се још жешћу борбу за дуго очекивану клупску стабилност. Времена су се променила, али руководство са Предрагом Миливојевићем на челу експресно је у заборав потиснуло неке вруће навике и обичаје.
- Нећемо да копирамо праксу других клубова. Ако је неко деценијама могао да се поноси фабриковањем играча из своје школе, онда су то Борац и терени стадиона крај Мораве. Нема потребе да измишљамо нешто ново што већ није познато чачанској, али и српској јавности. И навијачи су се школовали уживајући у мајсторијама фудбалера пониклих у нашој средини и нико не може да их превари. Дуго је трајало затишје, потребни су време и стрпљење кад ће Борац чинити услуге себи, али и другим чачанским клубовима. Оживели су наши терени, искрено, и брже него што смо очекивали. После успеха нисам се хвалио знањем, нити у поразима кривицу видео у другима. Уз најближе сараднике, врата клуба су отворена свима који желе добро Борцу. Спремни смо да узвратимо и двоструко да бисмо вратили клуб на заслужене позиције – каже Миливојевић.
АСОВИ УЗ МЛАЂЕ КАТЕГОРИЈЕ
Да су у чачанском прволигашу чврсто решени да радикалним потезима почну нову, здраву фудбалску причу потврђују и резултати сениора, омладинаца, кадета, пионира...
- Мало је људи поверовало да све може да функционише у светлу обећања. Отворили смо тек прве странице, потребно је времена да би се прочитала цела књига. Уз похвале за рад Немање Кртолице и спортског сектора, са Синишом Радановићем, новине нису заобишле и најважнији сектор, рад са млађим категоријама. Постигли смо договор о спортско-техничкој сарадњи са Ратком Миликићем и Николом Миловановићем, из ШФ Арес. Њихов рад постао је препознатљив у региону западне Србије, освојили су и бројне пехаре на међународним турнирима. Нови директор млађих категорија је Зоран Маричић, некадашњи ас Борца, Земуна, успешан интернационалац – каже Миливојевић.
Чачанима, али и српској јавности позната имена преузела су кадете, Томас Васов, и пионире Дарко Дринић.
- Рад са петлићима поверен је Драгану Биочанину, док ће најмлађи фудбалску азбуку учити од Алексе Петровића (2015), Марка Војиновића (2016), Марка Зоћевића (2017), Александра Тутуновића (2018), Аца Ивковића и Јована Штављанина. Рад са голманима свих млађих селекција поверен је Марку Дробњаку. Протекле седмице пала су и прва два потписа, стипендијске уговоре потписали су Вук Остојић (2009) и Стефан Трифуновић-Мијаиловић (2010).
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
