Тица: Нисам свесна шта смо урадиле

Свесна или не, као што је и сама признала у разговору за Спортски журнал, Бранка Тица, 23-годишња девојка из Сремске Митровице, на свом премијерном Европском првенству осим сјајних партија које је приказала, прве поставе коју је и те како заслужила, деби је крунисала бронзом. Остварење сна и почетак бајке леворуког примача сервиса, која је заједно са осталим девојкама у плавом тиму поново обрадовала себе, екипу, нацију још једним одличјем с великих такмичења.

Уследили су већ бројни протоколи, честитке, аплаузи и еуфорија. Није злато али је розе голд, још једна у низу за попуну већ богате ризнице.

А кад су најлепше приче, управо онда кад прођу мечеви, кад се спусти завеса, кад се заврше официјелни делови. Кад си међу својима. А Бранка је управо са породицом. „Краде“ још мало дана до одласка у Русију и нових клупских обавеза у Уралочки.

Како сте?

- Добро. Још увек се слежу утисци од Европског. Није фраза, али нисам свесна шта смо урадиле – почела је разговор чувена „34“. српског тима.

Стартер у екипи, добре партије, храбре изнад свега?

- Прво, морам да истакнем да је част играти за своју репрезентацију. Увек је био један од мојих највећих снова у каријери. Да ли сам знала да ћу почињати, нисам! И важније ми је да сам имала удео да помогнем екипи у сваком тренутку. 

Утакмица за памћење?

- Против Пољске, не због медаље. Играле смо као тим. Било је тешко да се опоравимо после пораза од Туркиња у полуфиналу. Међутим, било је прелепо бити то вече на терену, сјајна атмосфера међу нама, на терену борба за сваки поен. Знала сам да ћемо да победимо управо због приступа и става.

Она коју бисте избрисали?

- Без дилеме, са Туркињама! Мада морам да признам да је и то велико искуство играти у Истанбулу против домаћина и 15.000 навијача. Нешто невероватно.

Да ли су Вам сметали звиждуци, или сте као Новак Ђоковић који је уместо Роџер Роџер, чуо своје име, а ви уместо Турска, Турска, Србија?

- Апсолутно не, чак и кад је дворана била крцата! Максимално се фокусирам на оно што радим, на меч и искључим се. Уопште не чујем звиждуке. Више сам гледала у наше навијаче, а било их је и хвала им на свакој подршци. Само сам гледала у тај део трибина.

Шта је била снага Србије на првенству?

- Жеља за доказивањем поготову нас нових, као и мотив играти за своју земљу, дрес. Понављам се, али је тако. Велики покретач мени али и свим девојкама!

Има ли горког укуса, јесте бронза, није злато?

- Има мало разочараности, поготову што су људи навикли од наше репрезентације  најсјајније одличје. Нисмо имале времена да размишљамо о томе. У крајњој линији, лоше је кад се изгуби финале, јер бронза се осваја!

Најтежи блок који сте прошли у нападу?

- Имам већи проблем ако је нижи, тешко је видети руке играча, није сигурно. Има много добрих блокера, рецимо у Турској једне од најбољих поготову кад се у „четворци“ споје Варгас и Гунеш.

Ваш најлепши поен?

- Те две паралеле у трећем и четвртом сету против Пољске. Чак ми је девојка спустила руку. Можда чак и асеви - нисам позната по томе, није ми специјалност не знам како се потрефило. Направила сам чак и серију против Бугарске, Грчке ако се не варам. То је био ветар у леђа јер не сматрам себе неким, жаргонски “уаууу“ сервером.

Честитке, било је и суза?

- Све смо биле пресрећне, телефони су се усијали од порука, и другим девојкама и мени у том тренутку смо стајале заједно. Биле су пресрећне, а неке су измамиле сузе, али нећу открити чије. Претпостављате, породице, пријатеља – расположена је Тица, девојка која је била једна од оних што је преузимала одговорност у кључним тренуцима, поготову и одлучујућој утакмици са Пољакињама.

„Мала“ а убојита Тица, Бранкица, а на недавно завршеном Европском чак је добила надимак и „Птичица“.