Да је Никола Јокић хтео да корача путевима америчке медијске машинерије, вероватно би у рекламама искакао и из фрижидера. Ипак, Србин уопште не жели да се експонира, даје интервјуе и учествује у животу на друштвеним мрежама, што је и потврдио у подкасту „Јао Миле”. Јасно и гласно је поручио да му изузетно недостаје анонимност.
- Много! Све ми више смета. Безобразнији сам према људима, јер је напорно. Не фотографишем се, то је моје време и ако људи не могу да схвате... Кажу ми да сам безобразан, али мислим да је доста. Исликали смо се. То је као кад одеш у зоолошки врт – рекао је троструки МВП НБА лиге.
Често малишани у спортистима виде идоле, док се ас нада супротном.
- Можда некоме неће да се свиди, али мислим да не треба да се угледају на мене. Не знам да ли јавна личност сме да утиче на децу, то морају да буду породица и другари. Не треба мене да гледају, нисам ни ја друге.
Објаснио је Џокер и због чега цени свакодневицу „обичног” човека.
- Другари имају нормалне послове, раде од девет до пет. Кум ми је шумар. Да сам одрастао у другом окружењу, то би ми било нормално. Мени је сада да одем на викендицу, старам се о коњима, попијем негде, дружим се. Био сам у Молу, дошао је момак који је победио велику у великој трци за нас, испекли смо прасе. Мени је то супер скроз.
Јокић је навео и како васпитава децу, односно шта би хтео да постигне.
- Више ту нормалност. Њима је сад стандард базен и аутомобил. Не знају како је кад немаш то. Ми смо се возили у „стојадину”, некада чак нисмо ни имали аутомобил. Срећа је што ми је и брат у Америци са децом, тако да их има много који причају наш језик. Није могуће да им одузмемо оно што имају тамо, али покушаћемо да их научимо нашем менталитету, начину размишљања. Докле год се будемо враћали у Сомбор, биће добро.
Никола ће заувек да буде захвалан родитељима на жртвовању.
- Сећам се касних тренинга, а тата чека. Нисмо имали за патике, путовања... Кад сам одлазио, мама и тата су долазили на два, три дана. Сопствено слободно време су мени посветили. Ствари које су радили за мене ћу и ја за своју децу, ако Бог да. Данас исто волим кад дођу, мама долази у Америку да ми прави гриз – закључио је Јокић.
ДА САМ ОТИШАО У КАФАНУ, МОЖДА БИХ И ДАНАС ОСТАО ТАМО
Јокић истиче да ништа у каријери не би мењао.
- Имао сам срећу да сам дошао у Мегу, где су ме сви прихватили. Од Декија, па надаље. И тад сам био размажен, треће дете... Да нешто променим - вероватно не бих играо кошарку. Да сам отишао у кафану, можда бих и данас био тамо – рекао је Сомборац.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
