Од неуспеха у квалификацијама за Светско првенство 2026. репрезентација Србије доста је лутала и на већини утакмица остајала недоречена. Победе против Летоније (2:1) и Саудијске Арабије (2:1) остварене су после преокрета, пораз од Шпаније (0:3) очекиван и тад смо претпоставили да је Орлове савладала најбоља светска селекција што се и показало на Мондијалу. Мајско-јунске провере против Зеленортских Острва (0:3) и Мексика (1:5) не могу да послуже као репер јер је селектор Вељко Пауновић у Лисабон, а нарочито Толуку одвео десетковани састав. Због тога би вечерашњи сусрет са Грчком и преосталих пет утакмица у Лиги нација требало да дају одговоре на питања да ли су Орлови на исправном путу.
Много је енигми и загонетки уочи старта најмлађег УЕФА такмичења. Изостанак повређених Николе Миленковића, Душана Влаховића и Александра Митровића оставиће нас вероватно поново у недоумици о квалитету Србије под командом Вељка Пауновића, али сусрети са Грцима, Холанђанима и Немцима свакако ће нам створити јаснију слику него у досадашњих десет месеци мандата садашњег селектора.
Повратак у Београд још једна је интересантна новост уочи новог почетка Орлова.
- Биће то и за мене велико искуство. На терену стадиона „Рајко Митић“ нисам био од 100. вечитог дербија 1995. кад сам имао 17 година. Очекујем леп амбијент, да нас навијачи подрже. Не молим никога да дође, подршка и љубав публике мора да се заслужи, не може да се поклони. Тежићемо да изгледамо на терену као екипа која ће да задобије симпатије присутних на трибинама. У фази смо реконструкције тима, свесни мана и знамо шта треба да исправимо. Морамо да се ускладимо и ујединимо као тим и народ и да размишљамо позитивно – истиче Пауновић.
Од доласка на функцију селектора Вељко је променио формацију, нема дилеме да ће четворица играча у задњој линији бити опредељење и у Лиги нација. Изостатак Николе Миленковића и повратак Душана Тадића изазваће померања, али не и концепцијску промену.
- Радили смо на тренинзима са 29 играча и то нам омогућава тактичку флексибилност. Не искључујемо ништа, никад не треба бити ригидан и искључив. Један од разлога за дубок тим су четири утакмице за 11 дана, овако нешто никад није постојало. Постоје репрезентације са већим фонд играча и оне су стратешки другачије ушли у такмичење. Покушаћемо да се раподелимо у најбољој могућој режији, што ће бити изузетно изазовно за играче са физичког аспекта. Много њих игра у клубовима по две утакмице недељно и неће им бити ништа ново што ћемо ове и следеће недеље имати такав ритам. Водићемо рачуна о умору и другим факторима.
Грчка такође није играла на СП у САД, Канади и Мексику, али поглед на списак клубова представника вечерашњег противника Србије указује колико тежак задатак чека нашу репрезентацију. Уз то, Грке с клупе предводи Иван Јовановић, као тренер АПОЕЛ-а имао је успешне мисије у Београду против Црвене звезде и Партизана.
- Не познајем се са Јовановићем, али имамо заједничке пријатеље. Он је изузетан пример, иза њега је дуга и успешна каријера, оставио је дубок траг свуда где је радио. Да ли је добро или лоше за нас што је Иван Србин може да се гледа са обе стране. И за њега ће ово бити изузетан и необичан сусрет, али професионалац је и знаће да се припреми. Све утакмице Грчке које смо гледали имали су иницијативу, држали лопту, предност ове екипе је што је дуже времена заједно.
Велики број грчких играча у познатим европским клубовима доказ је квалитетном рада у земљи Хелена последњих година.
- Податак да је грчка лига 12. у Европи по тржишној вредности играча, а наша 29. довољно говори. Грци су поправили инфраструктуру, имају много играча у топ пет лига, развили су добар систем унутар селекција и ми треба да тежимо томе. Кад сам отишао у Шпанију 1995. године, после утакмице за омладинску репрезентацију Југославије против Русије 4:3, кад сам последњи пут играо на Маракани, Шпанци нису били прваци Европе и света. Имали су у лиги два странца, па шест, онда смањили на три. Тражили сус систем који ће их довести до онога што представљају данас. Све је то дуг процес и морамо и ми да прођемо кроз разне фазе. Не можемо ништа да гарантујемо, обећавамо да ћемо дати све од себе да направимо добре резултате док корачамо тим путем – закључио је Пауновић.
ДРУГАЧИЈА АТМОСФЕРА СА ТАДИЋЕМ
Вељку Пауновићу приписују се највеће заслуге што ће Душан Тадић поново да игра за репрезентацију Србије.
- Немам много заслуга, повратак је био дубоко у њему. Био сам играч и знам шта значи кад оставимо круг незатворен, стално осећамо неки недостатак. Осетио сам у разговору са Тадићем да му фали репрезентација, јако ми је драго да смо отворено причали и да је сад овде. Атмосфера са Дућом је потпуно другачија, његова смиреност, весео карактер, нарав, самопоуздање, квалитет и искуство делују као импакт на целу групу играча.
ЈОВИЋ И ОСТАЛИ НАДОМЕШЋУЈУ ИЗОСТАНАК ВЛАХОВИЋА
Иако мало ко у српској јавности верује да је изостанак Душана Влаховића оправдан јер долази после 90 минута одиграних за Бешикташ у недељу, селектор Вељко Пауновић јуче је објаснио разлоге одсуства првог нападача Орлова:
- Велики је то губитак за нас, поготово што је Влаховић био у јако доброј форми, постизао голове. Он ме је контактирао после утакмице у недељу, осетио је бол у листу, добили смо извештај лекара, нажалост не можемо да променимо такве ситуације. Морамо да се окренемо другим играчима. Јовић, Јовељић, Цветковић имају јако добре учинке у клубовима, Милошевић тек треба да се избори за место у Браги. Сви они су способни да нам нешто донесу, као Влаховић до сада.
ТАДИЋ: ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА НЕШТО НАПРАВИМО
Поново на свом месту. Са капитенском траком на руци. Чекали смо га као озебло сунце, поготово што смо се у протекле две године уверили да Лазар Самарџић и други играчи бар у овом тренутку не могу да буду на истом нивоу. Душан Тадић вечерас ће 112. пут обући дрес репрезентације Србије.
- Рекао сам већ да је селектор Вељко Пауновић много утицао да се вратим у државни тим. Видео сам кроз кроз разговоре колико је селектор посвећен, страствен, енергичан, жао ми је што нисмо раније сарађивали. Једва чекам да нешто направимо, створимо позитивану енергију, хемију између нас играча, навијача, целокупне јавности. Треба да будемо весели, насмејани, кад треба оштри, да једни другима кажемо шта мислимо и на крају обрадујемо нацију.
Не крије Тадић да по завршетку каријере жели да буде тренер, сарађивао је са много изврсних стручњака, радује га што ће да учи и од Вељка Пауновића.
- Волим људе који су толико посвећени фудбалу, имају велико знање и утицај на играче. Кад се љубав и жеља споје са знањем ефекат је леп. Поготово је то важно у овом времену кад се све гледа кроз новац, моћ, због чега смо заборавили колико су уи фудбалу битни страст и љубав.
Тадић ће сигурно играти за Србију и следеће године у квалификацијама за ЕУРО 2028.
- Треба да до тада победимо што више утакмица, да се што боље припремимо за квалификације и онда одемо на велико такмичење.
Последњу утакмицу на стадиону „Рајко Митић“ Душан Тадић је играо у октобру 2023. против Црне Горе у борби за ЕП 2024. И на тој, као и већини претходних мечева капитен Србије чинио је тандем са Александром Митровићем, због чега му је жао што вечерас неће моћи да асистира голгетеру Орлова.
- Играо сам и са Луком Јовићем, победили смо Литванију 2019. са 4:1. Били су лепи голови. Митар ће нам сигурно недостајати, али имамо добре шпицеве, Јовића, Јовељића, Милошевића, Цветковића, ми који играмо иза њих учинићемо све да им додамо много лопти – истакао је Тадић.
ИСТИ РАД СА МЛАДИМА И СЕНИОРИМА
Занимљив је био Тадићев одговор на питање о развоју српских играча, поготово што Грци тренутно имају појединце у већим клубовима од нас.
- Доста је фактора битно, задржао бих се на начину рада. У Ајаксу нам се прикључио Хато са 16 година, после два тренинга већ је био спреман да игра. У млађим селекцијама мог бившег клуба исто се тренира као у сениорском тиму, не мора да се чека играч. У Србији није тако. Другачије се тренира, треба играч да се сачека, а онда после пет или десет утакмица већ буде продат, а реално није спреман за иностранство.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
