Леана: Србија је моја домовина

Могла је да игра за Француску, могла је да се захвали позиву репрезентације Србије, али Леана Милосављевић, није имала дилему, за њу је од старта постојала само једна земља. Иако је рођена у Француској, где је и одрасла, млада рукометашица одабрала је да игра за нашу земљу и врати се коренима.

Иза себе има два јуниорска велика такмичења, а сан да заигра за сениорску репрезентацију испунила јој је селекторка Сандра Колаковић, која је позвала на турнир у Македонију. Одлични леви бек оправдала је поверење селекторке и наметнула се на најбољи могући начин.

- Испунила сам свој сан и одиграла утакмицу за први тим Србије. Кад сам почела да играм рукомет, са дванаест година, то је и био мој сан и сам најсрећнија што се испунио – рекла је Леана.

Она је рођена у Француској, никада није живела у Србији, али љубав према нашој земљи имала је од првог дана.

- Пре три године смо били на одмору у Србији и моји родитељи су тражили контакт са нашим Савезом, како би се распитали о могућности да неко испрати моје игре. Врло брзо су пронашли контакт и већ у фебруару 2024. године дошла сам у Караташ на пробу док је јуниорска репрезентација имала тренинг. Селектор Зоран Барбуловић ми је тада рекао да останем и да ће на мене да рачуна, да сам се уклопила у тим.

Одакле су вам родитељи?

- Тата ми је делом из Београда, а делом из Сарајева, док је мама Македонка. Да, знам, веома чудан микс, јер сам одрасла у Француској, а играм за Србију, тако да има свега.

Како сте научили језик?

- Код куће причамо српски. Мама слабо и говори француски, па смо доста разговарале на нашем језику, али могу рећи да сам га усавршила највише од кад сам у репрезентацији. Сећам се првог доласка у Караташ, била сам са Саром Радовић у соби и било ми је тешко да причам, али сад је већ све боље.

Како сте се осећали кад сте добили позив Сандре Колаковић?

- Искрено, изненадила сам се, нисам очекивала, али сам била пресрећна. Мало сам се и уплашила, имала сам страх јер је то сениорска репрезентација, па је трема учинила своје. Мислила сам да никада нећу доћи до А тима, али кад сам дошла на тренинг све ми је било другачије него у јуниорској екипи. Одмах сам се опустила, заиграла и није било никаквог страха више. Подршка саиграчица је невероватна и то ме носило.

Са ким сте највише причали?

- Са селекторком, Сандром Колаковић сам провела доста времена. Пуно смо разговарале и на Светском првенству летос у Кини, па и сад. Њена енергија и однос према свима нама су умирујући и сјајни.

Одиграле сте три утакмице у Македонији, три пораза, али позитивна је слика?

- Бориле смо се, стварно смо желеле највише, али  ми је жао што нисмо успеле да победимо. Међутим, турнир је и послужио за стекнемо искуство, играмо са бољима и да селекторка види на кога може да рачуна.

Ближи се и Европско првенство?

- Надам се да сам положила тест и да могу да се нађем на списку путника. То би за мене било остварење највећег сна и животна жеља. На мени је да радим и да се борим колико могу, а на селектору да процени да ли је то довољно – рекла је млада Леана Милосављевић.